Белизаријо (Глеђевић)/АТ ПРВИ

←Белизаријо

Белизаријо Писац: Антун Глеђевић АТ ПРВИ

АТ ДРУГИ→

АТ ПРВИ^[1]

ШЕНА ПРВА

* * *

Види се војска Белизаријова шаторим и град од Равене на далеко.
ОЛИНДО и ОРМОНТЕ справни за бит се

ОЛИНДО
   Мој ћу живот веле прије
нег му лијепу изгубити.
 
ОРМОНТЕ
Дигни мисо с Елпидије,
Елпидија мâ ће бити.

ОЛИНДО
   не икако,^[2] докле годи 5
буде Олиндо у животу!

ОРМОНТЕ
Кад је тако, умри оди,
нека освојим ње љепоту.
 
ОЛИНДО
   Моје јесу све пожуде
рад љубави ње умрити^[3] 10
али хоћу да се буде
с мојом крви твâ пролити

Овди се бију^[4]

---

ШЕНА ДРУГА

* * *

БЕЛИЗАРИЈО и исти.

БЕЛИЗАРИЈО
   Која несвијес вас потаче,
ка ли уредба худа усили,
да сте проћ вам бојне маче 15
о витези, обратили?
   Јели разлог да желите
сад од ваше руке пасти
кî с јунаштвом уздржите
бојнијех Грка славе и части? 20
   Ваши мачи јоште нијесу
непријатељске крви сити,
а све ваше пожуде су
с њима вашу крв пролити.
   Неправедни гнијев врзите, 25
тер гди помоћ с нам^[5] вишња је
освојите и доби'те
што вам добит још остаје.
   Ну ако се уздржати
још заваде ваше буду, 30
што можемо дјеловати?
Трудићемо а залуду.
ОРМОНТЕ
   О велики војевода
Јустинијана великога,
Италије^[6] већ слобода 35
повратјена мача од твога.
ОЛИНДО
   Белизаријо гласовити,
врлијех Гота ето сила
за веће те узвисити
по нами се сва сломила. 40
ОРМОНТЕ
   Тијем оди нас остави,
наши мачи наше смеће
породјене од љубави
да доспиједу у свем веће.
БЕЛИЗАРИЈО
   Кигод мојијех од дворана 45
Елпидију пођ' дозови,
да не паду сегај дана
тако славни витезови^[7].
   Ваши уздаси и погледи
одкрише ми веће крати 50
плам који вас сумњам леди,
немир ки вам живот крати.
ОРМОНТЕ
   Кôм сред војске ступи твоје
свом љепотом мене смами,
и да ње сам све дни моје 55
завеза ме златнијем прами^[8].
ОЛИНДО
   Нетом сам се ја надзрио
сред ње лица сунчанога,
слободу сам изгубио^[9]
и без срца остах мога. 60
ОРМОНТЕ
   Не штедјех се ја сретати
свеђ најтеже бојне труде
за достојан ње се звати^[10]
и да она моја буде^[11] .
ОЛИНДО
   Ни ја бритки мач замани 65
на овој бедри мојој носим;
с њим у свакој исках страни
стећ љепоту коју просим.
ОРМОНТЕ
   Крепости су твê храбрене
и с њим хвалу добио си, 70
али боље што од мене
у овем^[12] боју дјелово си?
ОЛИНДО
   Ако нијесам твê крепости
ко настојах надвисио,
с мојом сам се храбрености 75
сличан теби учинио.
ОРМОНТЕ
   Нека оружје наше осуди,
тко је стеко веће части.
Сад храбренство тве пробуди,
ако нећеш мртав пасти. 80
 

Хоће се изнова бит.^[13]

БЕЛИЗАРИЈО
   Што се згађа видјет мени?
Куд срнете? Што чините?
У овакој толи сцјени
мû прид вами влас држите?
   Ну вам призрет мени је сила 85
рад храбренства кê вас слави,
и ер вас је заслијепила
влас могуће од љубави.
   Срџбу остав'те кâ вас мучи,
инако ћу изглед дати 90
мањој врсти да научи
с најдражијех страх имати.
   Елпидија ну се упути,
ево ваше к вам' љубави,
њој одкри'те немир љути 95
да мирнијех вас остави^[14].
   Што љепота ње осуди
загрлите у весељу
и здружите к ње пожуди
вашу у свему мисо и жељу. 100
   Свемогућа о љубави,
ткога нијеси изранила?
Ах веле ти у нарави
врх нас може твоја сила!

---

ШЕНА ТРЕЋА

* * *

ЕЛПИДИЈА и исти

ЕЛПИДИЈА
   Војеводо гласовити 105
кому сунцем слава одходи,
твû заповијед извршити
к теби јесам дошла оди.
 
БЕЛИЗАРИЈО
   Ти Олинду срце оте
и Ормонту храбреному, 110
они с рајске твê љепоте
оба у пламу горе истому.
   Ну горућа љубав с које
сваки од њих сузе отира
њим порадја љуте боје 115
и узрок је њих немира.
   Ти, краљевска кћерце блага,
њих самири и утажи
и обери већ за драга
кî ти је милиј', кî ти је дражи. 120
   Још би драго мени било
с вами стати, ну ми је сила
поћ вршити друго дило,
тијем с богом, дружбо мила!

---

ШЕНА ЧЕТВРТА

* * *

ОРМОНТЕ, ОЛИНДО и ЕЛПИДИЈА

ОРМОНТЕ
     Елпидиј а ма божице, 125
ево Ормонта верна твога
који рајско твоје лице
свеђ сред срца држи свога.

ОЛИНДО
   Мâ госпође, мој животу,
по кôј се уфам срећан ријети, 130
ком угледах тву љепоту
моја душа к теби одлети.

ОРМОНТЕ
   Ево веће час дошо је
у кî ја ћу честит бити
или уфане среће моје 135
за вазда ћу изгубити.

ОЛИНДО
   Час ово је кад веселе
твê ће усти верну мени
смрт од смрти тежу веле
или живот дат жудјени. 140

ОРМОНТЕ
   Ако ја сам кад пролио
за твû љубав сузу коју...

ОЛИНДО
ако уздах сам ја пустио
кадгод дворећ љепос твоју...

ОРМОНТЕ
   I ако сам затравјено 145
мê ти срце посветио.

ОЛИНДО
I ја, добро мê љубјено,
ису душу поклонио^[15].

ОРМОНТЕ
   С твôм осудом развесели
сметена ме, лијепа моја. 150

ОЛИНДО
Твоју љубав мени удијели
и узрок мога буд' покоја^[16].

ЕЛПИДИЈА
   Срце, славно кê бит жуди,
држи љубав сцјене од мале
љубовника кî не труди 155
за глас стећи вјечне од хвале.
   Потиштена срца кî је
потиштену љепос слиједи
кû да буде стећи прије
нека уздише, цвили и блиједи. 160
   Какве год се мê љепости
од вашега ока суде,
хоћу од ваше ја верности
и од љубави теже труде.
   Готи у крви задојени, 165
прије него дан се скрати,
надају се, сасма стрени
од деснице ваше остати.
   Тијем својијех врху крила
нека љубав вас однесе 170
гдино веће с бојнијех дила
погибије находе се
   Дјеловати храбреније
тко се од вас тад усили
стећ срце ће Елпидије, 175
ако тач вам она омили;
   и ако бојне кроз забаве
њу будете освојити,
од ваше ће части и славе
прави узрок љубави бити^[17]. 180

ОРМОНТЕ
   Ја ћу летјет гди најјаче
непријатељске видим власти.

ОЛИНДО
Међу стријеле, међу маче
усртат ћу без припасти.
 
ОРМОНТЕ
   У свијести ћу свеђ држати 185
твû љепоту кâ ме страви
за Готима указати
величину ме љубави.

ОЛИНДО
   По сред крви исте своје
познат ће они кад се оборе, 190
моја лијепа о госпоје,
твâ колико љепос море.

---

ШЕНА ПЕТА

* * *

ЕЛПИДИЈА

   Ах језиче мој химбени,
кад по свему ти позно си
да Олиндо драг је мени, 195
чему срце ме издо си?
   За смрт тужној мени дати,
послах благо мê најбоље
мили живот онди искати
гди смрт храни свê пристоље. 200
   Ах! што ми си среће уфане
у мом драгу уграбио?
Посла онога нека ране
кî је мене изранио.
   Пођ', разблудо моја мила, 205
добитниче душе моје,
љубав ступај твој здружила
и владала смијенство твоје!
   Ако буде твâ десница,
ка 'е храбрена вазда била, 210
твојијех лијепијех од женица
рањат, браче, научила,
   уфам за мир срца мога,
непријатељске силне власти
на зрак мача сама твога 215
пристрашене да ће пасти.
   Пођ', не штеди твоје снаге,
би' се и добиј, мâ љубави,
да љувезни наше драге
твê добитје свуд прослави. 220
   Ну се чуват ти спомени
да ону слику тко не рани
кû ти удјеља бог љувени
у најљепшој срца страни.

---

ШЕНА ДЕВЕТА

* * *

РОЗМИЛДА

   Ћаћко, слатка мâ љубави,
у ком мисо сва моја је,
кад ме исти ти остави,
тко ми тужној веће остаје?
   Кад најмилији, кад најдражи 465
оволико за ме хају,
тко да смири и утажи
у жестоком мене вају?
   Кад цвил љути јаки не би
мој уставит твê ступаје, 470
или срца није у теби,
или од тврда мрамора је.
   Али чему ти одлучи,
о Розмилда оставјена,
да те тешка болес мучи, 475
да те мисо тре ледена?^[18]

---

ШЕНА ДЕСЕТА

* * *

АЛАРИКО с мачем у руци
   Равена је освојена
и добитник у слободи
свуд по крви пука уб'јена
пут краљ ева двора ходи. 480
   А ти^[19] сада срце моје,
одлучило што си обрати?
Хоћ' ли у смрти лијепе твоје
саму себи смрт искати?
   Ах, Розмилда, мâ божице, 485
слатки^[20] узроче моје части,
то да моје од деснице^[21]
ја у теби будем пасти?
   Не икако!^[22] Јер бих био
ја љубовник гори веле 490
твога од ћаћка кî би ктио
да ти скратим дни незреле.^[23]

---

ШЕНА ЈЕДАНЕСТА

ОРМОНТЕ с војницим и глас РОЗМИЛДИН изнутра.

* * *

ОРМОНТЕ
   Свемогућа о љубави
кâ ми јеси смијенство дала,
ти добити мê прослави
и справи ми вијенце од хвала.
   У дан ови лијеп задости 505
кôм су сунце моја дјела,
мê ће лијепе^[24] храбрености
свïт ми ловор око^[25] чела.
РОЗМИЛДА изнутра
   Ах опаки!
ОРМОНТЕ
         Кî глас к мени
пун жалости сад доходи? 510
РОЗМИЛДА
Издавниче прем химбени,
влас прикрши твôј слободи!
ОРМОНТЕ
   Глас чује се свакчас већи
и узмнажа смијенство моје:
да чâс већу будем стећи 515
благи ме удес изнио је.
   Тријеба, љепше кê добити
да се оди за ме хране;
уљести ћу за примити
или живот или ране. 520
   Да се срце мê не буде
пак тужити на ме истога,
идем срести теже труде
сам у дружби мача овога.
РОЗМИЛДА изнутра
Одољети нећеш мени. 525
Нећу, нећу тве љубави.
Јаох ћаћко мој љубјени,
куд отиде, што ме остави!^[26]

---

ШЕНА ДВАНЕСТА

Види се ријека с мостом, сједне стране двор шаторим на далеко, с друге поље с дубравом ^[27]. ВИТИЏЕ с бојницима^[28].

* * *

ВИТИЏЕ
   Непријатељске војске сада
гди разваља један дио 530
од нашега мире града,
други Араспем гди се удрио^[29].
   Пођ'те, пођ'те без озира
заплијенити, моји љубјени,
сред онијех онди мира 535
љепос мене кâ заплијени.
   Тко да лијепу уграбити
Елпидију вам забрани?
Сви стражани ње ће бити
без оружја распршани. 540
   Од овога дјела лијепа
немој да вас страх неправи
или жеља сасма слијепа
од инога плијена устави.
 

Дио од бојника краљевскијех дијели се за уграбит Елпидију, а дио остаје с њиме.

ВИТИЏЕ
   Кад ми небо дажди смеће 545
и кад хоће мртва мене,
приправља ми љубав среће
и покоје све жудјене^[30].
   I краљество и пристоље
губим, али љубав мила 550
доноси ми даре боље
да би труде мâ платила.
   Краљества су сваколика,
Елпидија мâ божице,
мени лијепа твоја слика, 555
мени драге твê зенице.

---

Референце

1. У D након пописа лица а прије првога чина стоји:
   ПРОЛОГ
   ВЕНЕРЕ I ЉУБАВ
   ВЕНЕРЕ
      Ни се труди, ни се сили
   свом хитрости знања твога:
   не украде се, синко мили,
   из овога крила мога.
   ЉУБАВ
      То не могу срце твоје,

2. D: никако.
   мâ љубјена породице,
   ганут ове сузе које
   низ мê видиш тећи лице?
      Ах пусти ме, пусти веће;
   али јоште грозна цвила
   и жестоке моје смеће
   ти се нијеси наситила?
   ВЕНЕРЕ
   Друго нема.

3. D: рад ње живот изгубити.

4. D: овди се почињу бит говорећи:
   ОРМОНТЕ
      О љепото мê божице,
   ти дај крепос мој десници!
   ОЛИНДО
   Ви, ви лијепе ње женице.
   дајте помоћ мôј женици!
   ОРМОНТЕ
      Да довршим ја онога
   који благо мê отима
   и ки гвоздја од овога
   каже страха да не има.
   ОЛИНДО
      Противника да порази
   ова срећна десна моја,
   да сред крви свê се огласи:
   Добио си: буди твоја.
   ОРМОНТЕ
      Иштеш умријет без потребе,
   ну кад хоћеш умри веће;
   наћу, убијем када тебе,
   у твој смрти све мê среће.
   ОЛИНДО
      Још да паде моје тијело,
   славан живјет свеђ ћу у слави,
   и умирем сад весело
   Елпидијине рад љубави.

5. D: вам.
6. D: Италији је...

7. У З прецртано осам стихова, сада нечитких потом са стране исписани стихови овде наведени (45-48), а иста строфа у D, након једне у З непостојеће, гласи:
      Кигод мојијех од дворана
   Елпидију пођ' дозови,
   да не паду у свијет дана
   ови славни витезови.
   На мјесту искрижаних стихова у З, у D налазимо још и квартину, јамачно на месту прва четири од осам стихова прецртаних и нечитких у З:
      Остави нас, да указати
   буду наше сад деснице
   тко има од нас уживати
   Елпидијино лијепо лице.

8. Стихови 53-56 исписани изнад прецртаних:
      Још онда кад сред твоје
   војске ступај она стави,
   ужеже се срце моје
   и к њој мисли све управи.
   Ком свој поглед на ме управи.

9. Стих 59. је преправка првотно исписаног и прецртаног:
   у жив сам се плам створио.

10. У З првотно, искрижано:
    за достојан роб се звати

11. У З првотно, искрижано:
    ње љепота кâ ме жеже.

12. I у D: овем. У СПХ овом вјеројатно Будманијево криво читање.
13. D: оди изнова хоће да се бију.

14. Стихови 93-96 исписани изнад сљедећих прекрижених:
       Али ево ко желите
    Елпидија лијепа исходи.
    Њој заваде ваше одкри' те
    да вас од њих ослободи.

15. Стихови 145-148 у D су једна строфа и припадају само Ормонтеовој реплици. Стих 148. D: исти живот поклонио.
16. У D стихове 149-152 говори само Олиндо.

17. У З са стране надописано, вјеројатно као могућа иначица стихова 177-180:
       С лијепим вијенцем вјечне од славе
    љубав ће вас окрунити,

18. У D до краја девете сцене још и овај Розмилдин текст:
       Од шта предаш? Која сила
    да те под влас своју стави?
    Кô храбрена свеђ си била
    храбрена се сад објави.
    
       Ткому обрати плећи срећа
    крепости му неће однити;
    а крепосна ка да смећа
    може икада придобити?
     
       Пођ' те, узроци мê болести,
    некорисни страши, од мене!
    Пођ'те мучит слабе свијести
    кê се тресу исте од сјене!
    
       Мен'је срце мê задости
    за проти вам во је вати
    и за истој немилости
    врху главе ногом стати.
    
       Нека од града лијепи двори
    врхом у дно обрате се,
    и градјани ких мач ори
    у истој крви свôј топе се,
    
       и весео нека у лицу
    добитник се наш огласи
    и Розмилду робињицу
    гди га слиједи нека пази,
    
       још за нашу тежу смећу
    да се оборе сва небеса,
    несрећна се ријети нећу
    ни се страшим од ичеса.
    
       Чујем да се срце и душа
    моја тврди свакчас веће
    и да њеку радос куша
    од пријашње своје смеће.
    
       Гнијев од звијезда придобити
    ја ћу с мојом храбрености;
    уфање ће труд ми бити,
    покој ми су све жалости.
    
    У Зенову изворнику (L) ова сцена износи укупно 19 стихова. Првотни Глеђевићев текст, загребачки (З), "обухватио" би 4 почетна стиха L, а наведени текст D остатак, тј. осталих 15 стихова L. Оба дијела Глеђевићева текста само су драстично квантитативно проширење Зенова изворника, без значајнијег одступања од значења L.

19. D: Али.
20. D: сладки.
21. D: то од моје да деснице.
22. D: никако.
23. D: нездреле.
24. D: славне.
25. D: врху.
26. Стихова 525-528 нема у D, док у рукопису D налазимо на крају ове сцене дидаскалију: улази с голијем мачем. Нареченим стиховима којих нема у D, одговара у L: Росм. ди дент. Соццорсо ò Циели. Одмах слиједи у L и дидаскалија која одговара дидаскалији постојећој само у D: Ормонте ентра негли аппартаменти ди Росмилда.
27. D: дубравам.
28. D: бојницим
29. D: с Араспом се други удрио.
30. D: жудиене.