Игра коло на буништу,
Чула баба на огњишту;
Ивером се почешљала,
Блатом косе намазала,
Остругом се опасала, 5
Qрахом зубе накитила.
Она иде к оном колу,
Па се хвата нуз 'но момче,
Нуз 'но момче мркушасто.
Момче мрко баби мрско, 10
Момче било баби мило.
Ал говори младо момче:
„Ид' отале, стара бабо!"
Расрди се стара баба,
Она иде у горицу, 15
Она бере троје биље:
Једно биље „примамиље",
Друго биље „сам-докаса,
Треће биље „од-овамо"!
Које биље примамиље, 20
Оно биље на дну лонца!
Које биље сам-докаса,
Оно биље на по лонца;
Које биље од-овамо,
Оно биље на врх лонца. 25
Када заче лонац крчат,
Заче младо момче трчат:
„Хваљен Исус, драга душо!"
Насмија се стара баба:
„А ја нисам драга душа, 30
Веће сам ја стара баба."
Ал говори младо момче:
„Та ти ниси стара баба,
Него си ти душа драга!"
Хрватске народне пјесме, књига шеста, скупила и издала Матица хрватска. Одио други, Женске пјесме, свеска друга, Причалице и лакрдије, уредио Др Никола Андрић, Загреб, издање "Матице хрватске", Тисак дионичке тискаре, 1914. стр. 236.
