СКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО
КОР ВИТЕЗОВА ИЗВОДИ ТАНАЦ I ПЈЕВА:
О женска лијепости,
химбена, лажива,
мало ти вриједности
у теби прибива. 2310
Твој посмијех, твој поглед,
тва ријечеа сликује
покривен медом ијед?
из ненад ки трује.
Друго се блудна вил 2315
зазвати не море,
нег смртна љута стрил,
несвијесно нег море.
Тко се ш њом састане,
тер се пак слободи, 2320
бијели му дан сване,
други се пут роди.
ПРВИ ОД КОРА:
Кад чекани
зрак сунчани
врхе од гора јутром злати, 2325
вјетрић мили
с мирнијем крили
узме из тиха кад пршати,
на придраги
трепет благи 2330
све дубраве веселе се,
и љувена
и румена
руса одкрива своје уресе,
море каже 2335
лице драже
прид пршањем веселијеме,
и у разблуди
по њем свуди
танце изводе рибе нијеме. 2340
Сасма тужан,
сасма ружан,
тко вјерује тој тишини,
тер издавној
и неставној 2345
у руке се да пучини,
за што прије,
нег се скрије
у западне дан дворове,
огњенито 2350
и срдито
море узаври на валове,
тим стресена
и сметена
плав, која се у њ уздала, 2355
у истој води
смрт находи,
гдје се јутрос јес играла.
Исту вјеру
и невјеру, 2360
исту од мора нарав држи,
непоштена
худа жена,
кад стрављено срце спржи.
КОР:
О женска лијепости 2365
химбена, лажива,
мало ти вриједности,
у теби прибива.
Твој посмијех, твој поглед,
тва ријечца сликује 2370
покривен медом ијед,
изненад ки трује.
Друго се блудна вил
зазвати не море,
нег смртна љута стрил, 2375
несвијесно нег море.
Тко се шњом састане,
тер се пак слободи,
бијели му дан сване,
други се пут роди. 2380
ДРУГИ ОД КОРА:
Смамјен они,
ки наслони
у вил блудну своје уфање:
шњоме дугу
нађе тугу, 2385
а прем кратко уживање.
Лијепос она
сва приклона
погуби те најпослије,
ни благости, 2390
ни милости
у несрамној жени није.
Ње су прами,
ким те смами,
и душу ти господује, 2395
не видјени
вез пакљени,
штету и болес кијем ти снује.
Ње су очи,
ке с источи 2400
свијетло ти се сунце чине,
страховита
ноћ очита,
благо и памет гди ти гине.
Ње целови, 2405
ким те лови,
и ње ријечца љубежљива,
чемери су,
отрови су,
гди немила смрт прибива. 2410
Ње су чини
и начини,
ке ти лицем с двора каже,
све вухвенства,
све химбенства, 2415
маме, тлапе, варке и лаже.
Ње је благос
све недрагос
немиле су ње милости,
смртне и худе 2420
све разблуде,
смрад и прикор све лијепости.
КОР:
О женска лијепости
химбена, лажива,
мало ти вриједности 2425
у теби прибива.
Твој посмијех, твој поглед,
тва ријечца сликује
покривен медом ијед,
изненад ки трује. 2430
Друго се блудна вил
зазвати не море,
нег смртна љута стрил,
несвијесно нег море.
Тко се ш њом састане, 2435
тер се пак слободи,
бијели му дан сване,
други се пут роди.
ТРЕЋИ ОД КОРА:
Стријељате ме,
рањате ме, 2440
очи ведре, усти медне,
узданому
срцу мому
већ не имасте моћи ниједне
Разгледо сам, 2445
разабро сам
у срамотах клете Алчине,
ко су грде
и злосрде,
све ке оваки живот чине. 2450
Ње грдоћа
и ње злоћа,
изглед буди свој младости,
да с немилом
блудном вилом 2455
отровне су све радости.
Права радос,
права сладос,
на небесијех находи се;
крепоснима 2460
туј дјелима
наша душа успењи се.
КОР:
Како у кратко оток ови
од лијепа се груб учини,
како лице све понови, 2465
у свем слично злој Алчини!
Ко срамотна оста свијеме
виленица грда и стара;
ко не може дуго вријеме
покривена бит привара! 2470
Лаживе су сегај свита
величине све извање,
веле тјера, мало хита,
тко у њих ставља своје уфање.
