Ако ме не пристав
уцвиља жестока, немила, зла љубав,
јак звијери кад тјера по гори срдит лав,
зач неће однити
ки прав гњив жељу ону, ка сили слиједити
мене ту, ка жуди моју злед видити?
Лудос је сијати
земљу ону, ку будеш ти кушав познати,
подобан да т' неће на вриме плод дати.
Тако ти вељу ја
оружја обукши, киме би свис моја
могла се добавит првога покоја.
Ну јад зле љубави
он час ме с оружјем тим мојим растави,
тер за мој труд већи у скут га њој стави.
