Ајмех, ча хтîше изрећи

Извор: Викизворник
Ајмех, ча хтîше изрећи
Писац: Непознати аутор
769. песма другог дела Рањинина зборника.




Ајмех, ча хтîше изрећи
   гиздаво погледан'је
   на трудно одјељен'је
               моје госпоје?
Ајмех, туј срце моје 5
   ње личе било ужеже,
   [с] собом га тер однесе
               у позрјен'је.
Ајмех, на ње цвиљен'је,
   ке сузе бише ну ш њом, 10
   по бијелу личцу да свом
               тач роњаху.
Ајмех, ну тач тецијеху
   по прсех ње прибилих.
   Ох, коли драго примих 15
               тој сужен'је.
Ајмех, чудно тужен'је,
   ох, слатко позиран'је,
   ај, горко ну уздихан'је
               ко чињаше. 20
Ајмех, кад ми прављаше:
   "У миру сад остани,
   ну ер бит не могу с вами,
               болим се круто."
Ајмех, сад цвилим кросто, 25
   ајмех, тер ондај видих,
   ајмех, да мало не умрих
               прид ње липос.
Ајмех, када ње свитлос
   од мене хоти отити, 30
   тер мене хти видити
               толи мило.
Ајмех, ње личце било
   кад к мени туј изиде,
   душа ми ончас приде 35
               на моје усти.
Ајмех, то ли допусти
   да душа на тој приде,
   од мене срце да иде
               вапијући. 40
Кростој сада цвилећи
   одлучих ја умрити,
   на свити не живити
               без моје виле.
Ајмех, што хтје ну изрећи? 45
   Ајмех, личце ње моје
   срдачце туј ужеже
               [моје госпоје.]