Ати, дивојко шегљива,
запни путашца до грла,
да ти се дојке не виде,
да мене жеља не буде.
На твоје дојке гледајућ, 5
вранога коња заковах
и моје дружбе ја остах
и мојега господина.
А ти, дивојко шегљива,
вазми видарце на главу, 10
а видричицу на руку,
тер ми два појмо на воду,
кроз те ми луге зелене,
на оне хладне студенце!«
Они јидоше на воду, 15
кроз те ми луге зелене,
на оне хладне студенце.
Када дојдоше на воду,
на оне хладне студенце,
још ми говори дивојка: 20
»Ход’мо си ми два поспати,
за те ми луге зелене!«
Кличе ми рече јунак млад:
»Ми ти смо оба млајахна
и ми смо оба лујахна, 25
ми ћемо зору заспати,
и нас ће мајка карати."
Кличе ми рече дивојка:
»Ја јимам славја у њадрих,
ти јимаш свога славића, 30
ки ће нас рано будити,
не ћемо зору заспати,
ни ће нас мајка карати.«
Они јидоше поспати,
за те ми луге зелене; 35
сфу су се ноћцу јиграли,
а пак су зору заспали.
Карала јих је мајчица:
»Ча сте толико чинили,
за те ми луге зелене?« 40
