* (Божидар С. Николајевић)
| * (1903) Писац: Божидар С. Николајевић |
Ни шума, ни гласа... Једва видни оку,
Беласкају слабо, чезнећ’ у даљини,
Висови планина; зимњу ноћ дубоку
Снег престанком скорим још мирнијом чини.
Немо, к’о да стрепи, наоколо чами
Мучаљиво време... Звезда другар веран,
Пун и сетно јасан на лазурној тами,
Ти’о броди месец. Простор неизмеран
Почива у мразу — тужно и без јава,
К’о самртник ког су, целивавши редом,
Оставили самог да на миру спава
Под покровом белим и светлошћу бледом.
Извор
[уреди]- 1903. Српски књижевни гласник, година 1903, књига 3, стр. 188.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Божидар С. Николајевић, умро 1947, пре 77 година.
|