* (Божидар С. Николајевић)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
*  (1903) 
Писац: Божидар С. Николајевић


Ни шума, ни гласа... Једва видни оку,
Беласкају слабо, чезнећ’ у даљини,
Висови планина; зимњу ноћ дубоку
Снег престанком скорим још мирнијом чини.

Немо, к’о да стрепи, наоколо чами
Мучаљиво време... Звезда другар веран,
Пун и сетно јасан на лазурној тами,
Ти’о броди месец. Простор неизмеран

Почива у мразу — тужно и без јава,
К’о самртник ког су, целивавши редом,
Оставили самог да на миру спава
Под покровом белим и светлошћу бледом.

Извор[уреди]

  • 1903. Српски књижевни гласник, година 1903, књига 3, стр. 188.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Божидар С. Николајевић, умро 1947, пре 74 године.