*** (Марице убави цв'јете, цвјетне и равне Босне)
| * * * Писац: Божидар Черовић |
Марице убави цв’јете, цвјетне и равне Босне
Окупан у зори рујној, кћери истока бујног,
О разви уснице жарке, запјевај сићаним гласом
Пехари чекају пуни вина жарког и рујног
Да обиљеже злато моје
Тананом својом јеком
Свршетак пјесме твоје.
Нек јекне дворана св’јетла од твога умилног гласа
Ко силна селена гласом страшног и силног грома.
Потреси смућене груди, гдје јад и пустош влада
И стрше забодене стрелице гиздавих мома.
И ми ћемо чаше дићи
О мило лане моје
У здравље пјесме твоје.
О стани, стани лане: Устави сићане вале
Умилне и звучне пјесме. Поноћ се мртва буди.
И н’јема тишина, што је у срцу владала моме
Као помамна и бијесна надима сломљене груди.
И један часак само —
Па збогом сунце среће,
Ни вино помоћи неће.
Сарајево.
Извор
[уреди]1895. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година десета, број 11, стр. 169.