„Ајде, ајде, мори џан-Стојанко“

Извор: Викизворник


[„Ајде, ајде, мори џан-Стојанко“]

„Ајде, ајде, мори џан-Стојанко,
ајде, ајде, мори џан-девојко,
потурчи се, мори, не чуди се,
потурчи се, џанум, не мучи се!“
„Чекај, чекај, Мурат, за годину, 5
да направим, Мурат, бело платно,
да дарујем, Мурат, беле буле.“
„Ајде, ајде, мори џан-Стојанко,
ајде, ајде, мори џан-девојко,
ајде, ајде, мори, потурчи се, 10
потурчи се, џанум, не мучи се!“
„Чекај, чекај, Мурат, за годину,
да си питам, Мурат, моју сестру,
да си питам, џанум, моју сестру,
моју сестру, Мурат, потуркињу, 15
моју сестру, џанум, потуркињу!"
Па си пита, џанум, своју сестру,
своју сестру, џанум, потуркињу.
„Немој, немој, сестро, да се турчиш,
у тој турско, мори, тежак живот, 20
у тој турско, сестро, тежак живот,
у тој турско, сестро, пости нема,
пости нема, сестро, гости нема,
гости нема, сестро, цркве нема,
цркве нема, мори, собор нема, 25
цркве нема, џанум, собор нема!“



Напомене[уреди]

Најлепшу варијанту ове баладе певала је после другог светског рата у Врању Стана Аврамовић Карамингина. Њена мајка Магда била је савременик трагичног догађаја и лично је познавала лепотицу Стојанку и Мурат-агу.

Певачи и казивачи[уреди]

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 153-154.