Шетао се ј' Алај-беже
И уз Дунај и низ Дунај,
Гледа слугу Вукосава
Гдје у једној руци носи
Покрхане буздохане, 5
В другој руци јунак носи
Преломљено бојно копје,
А уза се јунак носи
Преломљену мисиркињу.
Говори му Алај-беже: 10
„Вукосаве, слуго моја,
Не би теби, слуго моја,
Прилијепа Босна земља
Бојних копјах наградила;
Нит би теби, слуго моја, 15
Прилијепи град Цариград
Буздоханах наперио;
Нит би теби, слуго моја,
Прилијепо Мисир мисто
Мисиркињах наковало!" 20
А говори Вукосаве:
„Алај-беже, господине!
Да ти ходиш куд ја ходим,
Ја бим теби, господине,
Од убоге кесе моје 25
Бојних копјах наградио;
И још бим ти, господине,
Од убоге кесе моје
Буздоханах наперио;
И још бим ти, господине, 30
Од убоге кесе моје
Мисиркињах наковао!"
То се ј' њему на жал дало,
Удри слугу Вукосава
Л'јевом руком наопако, 35
Десном ногом и папучом.
Говори му Вукосаве:
„Не ударај, господине,
Л'јевом руком наопако,
Десном ногом и папучом, 40
Каконо се жене бију;
Већ ударај, господине,
Позлатјеним буздоханом
И бријетком мисиркињом,
Каконо се људи бију!" 45
Бритку сабљу извадио,
Напол га је пресикао.
