Пошетале Сарајке ђевојке:
Пред њима је дилбер Маријана,
Распучила јелек на прсима,
Узврнула уз руке рукаве,
И уз ноге шарене димије. 5
Гледала је са пенџера мајка,
Гледала је, па је говорила:
"Запуч' ћерце, јелек на прсима!
"И ти спуштај низ руке рукаве,
"И низ ноге шарене димије; 10
"Ако дође челебија Јово,
"Узеће те проз свилена паса,
"Водиће те двору бијеломе."
У ријечи у којој бијаху,
Кад ево ти челебије Јова; 15
Узе Мару проз свилена паса,
Одведе је двору бијеломе,
Љубио је три бијела дана,
Под грлом је загризнуо зубом,
Велику јој рану начинио. 20
Кад четврти данак освануо,
Јово Мари тихо проговара:
"Хајде, Маро, караће те мајка!"
"Болан био челебија Јово!
"Како мене окарати неће, 25
"Кад ми види очи помућене,
"Кад ми види косе помршене,
"И бијело лице нагрђено.
"Дај ти мене танану округу,
"Да затворим, да у воду скочим." 30
Ал' завика из горице вила:
"Бог т' убио, челебија Јово,
"Утопи се материно злато!"
Кад то чуо челебији Јово,
Затрча се за л'јепом ђевојком, 35
Уграби је, и вјенча је за се.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 316-317.
