Часни крсти

Вино пије царе Костадине
У лијепу месту Цариграду
У својему двору господскоме,
Шњиме пију Божји апостоли:
Свети Петар и апостол Павле;
Ал' беседи царе Костадине:
"О връовни божји апостоли!
"Гди су саде наши часни крсти?"
"У кога су цара честитога?"
А беседе Божји апостоли:
"О велики царе Костадине!
"Наши с' крсти у земљи Јеврејској,
"У проклета цара Јеврејина;
"Дижи, царе, сву војску ришћанску,
"Иди с војском на земљу Јеврејску,
"Те поарај сву земљу Јеврејску
"Поарај је и огњем попали,
"И увати цара Јеврејина,
"Те га мучи мукам' свакојаким;
"Ал' је тврда вера у Чивута,
"На мука ће царе умријети,
"Часни крста не ће проказати;
"Макни, царе, жестоке чауше
"До богата двора царевога,
"Од царице чедо уграбите,
"Ти наложи до два огња жива,
"Метни чедо међ' два огња жива,
"Нека пишти, кано змија љута,
"А свака је мајка милостива
"И на своје чедо жалостива.
"Царица ће крсте проказати."
Кад је царе разабрао речи,
Књиге пише на четири стране,
Те покупи сву војску ришћанску,
Оде с војском на земљу Јеврејску,
Сву Јеврејску земљу поарао,
Поарао, огњем попалио,
Уватио цара Јеврејскога,
Мучио га мукам' свакојаким:
Пребио му и ноге и руке,
Повадио и очи и зубе,
На тешки га мука уморио,
Ал' је тврда вера у Чивута,
Гди на мука царе погинуо,
Часни крста не те да прокаже!
Цар намаче жестоке чауше
До богата двора царевога,
Од царице чедо уграбише,
Наложише до два огња жива,
Метнуш' чедо међ' два огња жива.
Писну чедо, како змија љута,
А приступа проклета Јеврејка,
А приступа, а сузе пролива,
Љуби цара у скут и у руку,
Чарну земљу, гди папучом стоји.
"О велики царе Костадине!
"О честити царе Костадине!
"Од огња ми чедо одмакните,
"Ја ћу ваше крсте проказати."
Па заусти проклета Јеврејка,
Заустила крсте да прокаже,
Па и опет не те проказати!
Плану царе, како ватра жива:
"Ближе к огњу чедо примакните!
"Ближе к огњу чедо примакоше,
Писну чедо, како змија љута,
Сузе рони проклета Јеврејка,
Врло моли цара Костадина:
"О велики царе Костадине!
"О за Бога, царе Костадине!
"Од огња ми чедо одмакните
"Ја ћу ваше крсте проказати."
Од огња јој чедо одмакоше,
А говори проклета Јеврејка:
"Видиш царе Ођубар планину?
"Дижи војску, иди под планину,
"Те раскопај Ођубар планину,
"Наћи ћете камен становити,
"Ви разбијте камен становити,
"Просуће се млоги крсти златни.
"Што Јевреји крсте саковали
"На прилику како ваши крсти,
"Да се ваши крсти не познаду."
Диже војску царе Костадине,
Те отиде горе под планину,
Раскопаше Ођубар планину,
И нађоше камен становити,
И разбише камен становити,
Просуше се млоги крсти златни,
Што Јевреји крсте саковали
На прилику како наши крсти,
Да се наши крсти не познаду,
Односе и цару Костадину,
Узима и царе Костадине,
Па и царе о камен удара,
Пребију се на двоје на троје;
Кад донеше наше крсте часне,
Цар заману да уд'ри о камен,
Пред њиме се камен распрскао
Кад то виде царе Костадине,
Онда царе на ноге устаде,
Те се часном крсту поклонио
И часнога крста целивао,
И целива сва војска ришћанска
Кад је царе крсте избавио,
Диже војску, оде двору своме
Док је био царе Костадине,
Часни крсти на земљи сијали,
Сјали красном народу ришћанском,
Кад премину царе Костадине
И честита царица Јелена,
Онда часни крсти васкрсоше,
Васкрсоше горе на небеса,
Те сијају на ономе свету,
Како сунце на овоме свету.