Црнојевић

0001 Књигу пише Чарнојевић Иво,
0002 а шиље је у Млетке дубоке
0003 а на име Млечанину дужду:
0004 "Чујеш ли ме, дужде Млечанине!
0005 Ја сам чуо, кажевали су ми,
0006 у тебе је питома ружица,
0007 а у мене цвијет карафиле,
0008 ајде, дужду, да их саставимо!"
0009 Кадек дужде књигу разумио,
0010 ево Иву књигу отправио,
0011 а кад Иво дужда разумио,
0012 Иво дужду на дворове пође
0013 и овако Иво бесједио:
0014 "Искупићу шест стотинах сватах,
0015 ако буде у свате љепшега
0016 од Максима сина Иванова,
0017 ни ми подај дара ни ђевојке."
0018 Дужд му даде лијепу ђевојку,
0019 за године свадбу одмакнуше,
0020 дивно Иву руковање даје,
0021 дужд му даје о’ злата јабуку,
0022 отол’ Иво на дворове пође.
0023 Зима прође, а прољеће дође,
0024 на Максима красте излазиле
0025 те су њему нашарале лице.
0026 Љето мину, а јесен му дође,
0027 тадер дође Иву роковиште,
0028 окупио шест стотинах сватах,
0029 кадек Иво свате окупио,
0030 ишета се Иво проз сватове
0031 и видио љепшега јунака
0032 по имену Обренова Ђура,
0033 сватовима Иво бесједио:
0034 "Ево браћо, муке и невоље!
0035 Ђе ја виђу љепљега јунака
0036 по имену Обреновог Ђура,
0037 а ја сам се дужду зафалио:
0038 ако буде у свате љевшега
0039 од Максима сина Иванова,
0040 да ми не да ђевојке ни дара."
0041 Јоште Иво ријеч бесједио:
0042 "Од’ те браћо, да га намјестимо,
0043 намјестимо на мјесто Максима,
0044 да му дамо дара пловину!"
0045 Сви сватови замолили Ђура:
0046 "Ма ти, Ђуро, половину дара,
0047 пођи, Ђуро, на мјесто Максима!"
0048 Ево Ђуро пристати не оће,
0049 њему даше свеколике даре,
0050 па кренуше кићени сватови,
0051 те пођоше у Млетке дубоке,
0052 здраво доше дужду на дворове,
0053 свадбовали за неђељу данах,
0054 кадек дође свијетла неђеља,
0055 но Иво је дужду бесједио:
0056 "О на ноге, пријатељу дужде!
0057 Вријеме је дома да идемо."
0058 Ево дужде на ноге скочио
0059 и довати злаћену јабуку,
0060 пак ми дужде за Максима пита:
0061 "Ко је Максим ођен у сватове?"
0062 Сви сватови Ђура кажевали,
0063 љ њим се грли, јабуку му даје,
0064 пак су дошли два дуждева сина,
0065 донијели два чивта пушаках,
0066 ваљају им стотину цекинах,
0067 обојица пита за Максима,
0068 сви сватови Ђура кажевали,
0069 љ њим се грле и пушке му дају,
0070 ма дођоше дви шнахе дуждеве,
0071 донијеше до двије кошуље,
0072 више злата но бијела платна,
0073 за Максима обје упиташе,
0074 сви сватови Ђура кажевали.
0075 И кренуше на своје дворове,
0076 кад дођоше гори уз планину
0077 него вели Максим Ивовићу:
0078 "Дај ми, Ђуро, дио од даровах!"
0079 А ом ну га дати неоћаше -
0080 и Максим му главу посјекао,
0081 зашто му га дати не хоћаше.
0082 Но поћера Обреновић Вуче,
0083 но поћера Максима Ивова,
0084 у Скадар га Вуче угонио,
0085 а ту оба Турци опколише,
0086 уфатише те их помирише,
0087 ма упут их оба потурчише.