Херцег Владислав/47

Херцег Владислав
Писац: Јован Суботић
СЕДМИ ПРИЗОР

СЕДМИ ПРИЗОР

ХЕРЦЕГ (сам, преврће књигу):
Шта је, Боже, у овом гласнику,
Коиј нема гласа ни језика,
А верније, нег’ човек, говори?
Нешто ми се нехити чатит’ га;
Чини ми се, неће добро бити!
Но шта! Нек’ се небо сруши,
Па ми неће срдце задрхтати,
А шта зебем од помање беде!
(Отвори књигу и чита.)
Ха! ха! ха! ха! ха! И ништа друго?
(гледи горе)
Стоји л’ јошт то плаво небо тврдо,
Ил’ се љуља, да се на свет сруши?
КНЕЗ ВУКАЦ (уђе):
Кнез Воислав рад је к теби ући!
ХЕРЦЕГ:
Кнез Воислав свагда ми је мио!
КНЕЗ ВУКАЦ (изиђе).
ХЕРЦЕГ:
Ха! ха! ха! ха!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.