Хајдуци/9
< Хајдуци
4.
ПЕТАР, лређашњи
ПЕТАР: Харамбаша, није баш најбоље; потера за нама.
МИЛЕТА: Каква потера?
ПЕТАР: Сами Турци.
МИЛЕТА: Има л' их много?
ПЕТАР: Биће их до једно педесет.
МИЛЕТА: Нек се момци искупе. (Петар се удаљи, чује се звиждање иза позоришта, на које хајдуци посуктају).
МИЛЕТА: Јесу ли сви овде?
ЈЕЗДИМИР (гледа): Сви смо.
МИЛЕТА: Сад ћемо се питати за јуначко здравље; ал' не бојте се. Турака је педесет. Обрад с Ненадом нек' се налази око пештере, да се ко девојци не прикучи. Ја ћу напред, остали сви за мном; нико да ми не зазире, него сваки нек' хвата за грмом бусију и нека бије. (Чује се вика из далека). Доспели су већ? Наопако по себе. Јунаци, јуриш! (Сви се устреме, чује се пуцњава пушака).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|