Халил Хрњичић избавља Омер бега и дјецу му (Травник)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Халил Хрњичић избавља Омер бега и дјецу му (Травник)

0001 Рано рани Хрњичићу Мујо,
0002 Прије зоре и бијела дана,
0003 Па дозива своју вјерну љубу:
0004 »Љубо вјерна, очињег ти вида,
0005 Дај ти скочи на ноге лагане,
0006 Донеси ми воде у ибрику,
0007 Да умијем своје б’јело лишце,
0008 Да с’ умијем и да абдест узмем,
0009 Да ме не би зора преварила.« 
0010 Љуба Мују тихо говорила:
0011 »Мој драгане, бег Хрњица Мујо,
0012 Када не бих тебе послушала,
0013 Не бих ти се вјерна љуба звала.« 
0014 Па се скочи на ноге лагане,
0015 Донесе му воде у ибрику.
0016 Тада Мујо на ноге скочио,
0017 Па с’ умио и абдест узео,
0018 Пустекију своју добавио,
0019 Те он клања сабаха намаза.
0020 Кад клањање своје савршио,
0021 Пустекију вјеша о чивију.
0022 Истом с’ свали на мехке душеке,
0023 Од одаје врата полетјеше,
0024 А на врата одојак Халиле;
0025 Брату Мују турски селам виче,
0026 А Мујо му селам прихватио,
0027 Помаче се са мехка душека,
0028 Код њег сједе одојак Халиле.
0029 Мујо сио, ноге прекрстио,
0030 На бојали чибук запалио,
0031 А Мујове допадоше слуге,
0032 Донесоше вина и ракије,
0033 Па почеше пити хладно вино.
0034 Кад се мало вина напојили,
0035 Па од вина ћејиф ујагмили,
0036 А ракија еглен отворила,
0037 Не би зоре ни бијела дана,
0038 А закука сиња кукавица
0039 У авлији кладушког Хрњице.
0040 Опази је кладушки Хрњица,
0041 Па дозива свог брата Халила;
0042 »О мој брате, одојак Халиле,
0043 Ти си млађи, лакши на ногама,
0044 Хоћеш брата послушати свога,
0045 Свога брата кладушког Хрњицу:
0046 Скочи брате, на ноге лагане,
0047 Обуј, брате, кајсер-јеменије,
0048 Па опаши своју бритку ћорду,
0049 Узми, брате, дугу граналију,
0050 Спани, брате, у мермер авлију
0051 Па ти нађи сињу кукавицу,
0052 Што но кука у нашој авлији
0053 Прије зоре и бијела дана,
0054 Оли она кука од об’јести
0055 Или јадна кука за невољу.« 
0056 Халил скочи на ноге лагане,
0057 Па на ноге тури јеменије,
0058 А опаса своју бритку ћорду,
0059 А узима дугу граналију,
0060 Па он спаде у мермер авлију
0061 Низ тридесет и три басамака.
0062 А кад момак сиђе на авлију,
0063 Он повика, што му грло даје:
0064 »Кукавице, жалосна ти мајка,
0065 Каква те је мука натјерала,
0066 Прије зоре кукаш у авлији!« 
0067 А дозива сиња кукавица:
0068 »О Хрњица, турска поглавице,
0069 Ја нијесам сиња кукавица,
0070 Већ с Рудине Омер-беговица!
0071 Можеш оно упамтити вр’јеме,
0072 Када дође шибенички бане,
0073 Па Рудину нашу сву пороби,
0074 Омер бега мога ухватио,
0075 Омер бега, мога господара,
0076 Троје ми је дјеце ујагмио:
0077 Меха сина од седам година,
0078 И Мустафу од девет мјесеци,
0079 Кћер Ајкуну од три годинице;
0080 Па сад ми је књига долазила,
0081 А од моја два једина сина
0082 И Ајкуне миле кћерке моје,
0083 Да је бане сина оженио,
0084 Сина жени, а кћерку удаје.
0085 Још их бане није покрстио
0086 Али ће их скоро покрстити,
0087 Када буде шенлук и весеље.
0088 А ја јадна нигдје никог немам
0089 Већ сам чула и људи ми кажу
0090 За два брата, за два Хрњичића,
0091 Да би могли сићи Шибенику,
0092 Троје моје дјеце избавити,
0093 Омер бега са Рудине равне.« 
0094 Кад то чује одојак Халиле,
0095 Одмах с’ натраг у одају врати,
0096 А за њиме Омер-беговица.
0097 Кад униђе буљук-баши Мују,
0098 Турски му је селам називала,
0099 А Мујо јој селам прихватио,
0100 Од ње Мујо окренуо главу,
0101 Па говори Омер-беговици:
0102 »Кукавице, Омер-беговице,
0103 Каква те је мука натјерала,
0104 Па ти ноћас кукаш у авлији
0105 Прије зоре и бијела дана?« 
0106 А зацвиље Омер-беговица:
0107 »О Хрњица, дирек од Турака,
0108 Ако кукам, и потреба ми је!
0109 Можеш знати, Хрњичићу Мујо,
0110 Кад је сашо шибенички бане,
0111 Није смио на Удбину сићи,
0112 Него сађе на нашу Рудину;
0113 Све је наше село поробио,
0114 Омер бега мога ухватио,
0115 Омер-бега, мога господара;
0116 И нашу је поробио кулу,
0117 Три товара отео је блага
0118 И три коња, што му носе благо;
0119 Троје дјеце моје заробио,
0120 Ево има деветн’ест година,
0121 Па их нико избавити нема
0122 Од турскога соја и племена.
0123 Већ сам чула и људи ми кажу
0124 За два брата, за два Хрњичића.
0125 Молим вам се, два брата рођена,
0126 Не ћете л’ ми дјецу избавити,
0127 Да их Власи не ће покрстити?« 
0128 А кад чује кладушки Хрњица,
0129 Он крвавим очим’ преваљива,
0130 Па говори Омер-беговици:
0131 »Удовице, Омер-беговице,
0132 Тог јунака на Кладуши нема,
0133 Ко ће сићи граду Шибенику,
0134 Б’јелој кули шибеничког бана.« 
0135 Кад то чује одојак Халиле,
0136 Под Халилом ноге задрхтале,
0137 Попаде га трострука грозница,
0138 Па се моли одојак Халиле:
0139 »Брате Мујо, л’јепога ти дина,
0140 Дај, тако ти дина и имама
0141 И нашега поста рамазана,
0142 Дај ми коња дебела ђогата,
0143 Да с’ обучем у влашке хаљине,
0144 Да ја сиђем граду Шибенику,
0145 Да ја турско покажем јунаштво.
0146 Драги брате, кладушки Хрњица,
0147 Ја ћу нашу дјецу избавити,
0148 Ја ћу своју изгубити главу,
0149 Ја л’ тамницу плећим’ населити.« 
0150 Кад то чује кладушки Хрњица,
0151 Он погледа свог брата Халила
0152 И десном га руком загрлио,
0153 У јуначко чело пољубио,
0154 Па Халилу брату говорио:
0155 »Драги брате, одојак Халиле,
0156 Опреми се, како теби драго.« 
0157 Халил спаде у топле подруме,
0158 Па дозива четири сејиза,
0159 Штоно хране Мујова ђогата:
0160 »Мујова ми опрем’те ђогата,
0161 Како јашу приморске катане,
0162 Како јаше Виде бајрактаре.« 
0163 Па се натраг у одају врати,
0164 Па долази к сргу и сепету,
0165 Те на себе меће одијело,
0166 Све од воље, што год може боље.
0167 Кад то спази љуба Мујагина,
0168 Да с’ опрема одојак Халиле,
0169 Да с’ опрема Хали сретном путу,
0170 Сандуку се своме прикучила
0171 Па сандуку капак отворила,
0172 Она вади ђузел одијело.
0173 Најпр’ом вади панцијер кошуљу
0174 Постављену куном и лисицом,
0175 Низ кошуљу шипке од челика,
0176 Ја да би се јунак находио,
0177 Да с Халилом мејдан подијели,
0178 Те се оштра находила ћорда,
0179 Не би могла пресјећи кошуље;
0180 Па му даде од злата махраму,
0181 Да је Турчин сапне око врата,
0182 Што је на њој до девет тилсума,
0183 Да га куршум примити не може
0184 Ни грдне му ране начинити.
0185 Опрема се одојак Халиле,
0186 Све с’ опрема у мушко од’јело,
0187 Како носе приморске катане,
0188 Све ко носи Виде бајрактаре
0189 Кад расплете туру од перчина,
0190 У њу меће крсте и медаље.
0191 Кад се момак спреми на одаји,
0192 Па он сађе низ високу кулу
0193 До ђогата, коња дебелога,
0194 Водила га четири сејиза;
0195 Мујо сједи пред авлинским вратим’
0196 И без мјере пије хладно вино,
0197 Не пије га, чим се пије вино,
0198 Већ га пије ћасом позлаћеном.
0199 Приведоше четири сејиза,
0200 Приведоше претила ђогата,
0201 »Јалах« рече, посједе ђогата,
0202 Натјера га на авлинска врата.
0203 Сад дозивље кладушки Хрњица
0204 Свога брата одојак Халила:
0205 »О мој брате, одојак Халиле,
0206 Ето идеш граду Шибенику;
0207 Но кад сиђеш граду Шибенику,
0208 У проклете зелене лугове,
0209 Па испанеш из зеленог луга,
0210 Па испанеш у поље широко,
0211 Ти ражљути свог коња ђогата,
0212 Оштро јаши уз поље зелено.
0213 Када будеш насред поља равна,
0214 Ти ћеш пјану угледат мејхану,
0215 Ти дожени коња пред мејхану,
0216 Ту ће испаст крчмарица Луца,
0217 Крчмарица од оне мејхане,
0218 Па ће познат мог коња ђогата
0219 И тебе ће дочекати л’јепо.
0220 Код ње можеш ноћцу преноћити
0221 И два б’јела дана преданити,
0222 Док осване влашка светковина,
0223 Светковина, мала госпојина.
0224 Када сване и сунце огране,
0225 Запуцаће на граду топови,
0226 А на цркви звона ударити,
0227 Па се хоће црква отворити,
0228 Сав ће народ полазит у цркву;
0229 Већ Халиле, брате од матере,
0230 И ти хајде у бијелу цркву,
0231 Моги Бога по закону своме,
0232 Добро знадеш, мој брате Халиле,
0233 Добро знадеш од Орашца Тала,
0234 И Тале ће на кулашу сићи,
0235 И он ће се тебдил учинити,
0236 Начинит се новим калуђером;
0237 Он ће доћи у бијелу цркву.
0238 Добро пази Тала и кулаша
0239 И мог коња, дебела ђогата
0240 Добо знади, мој брате Халиле,
0241 Немој с враћат мени на Удбину
0242 Ја без ране, ја без мртве главе,
0243 Ја доведи роба, ја робињу,
0244 И не ћеш ли дјецу избавити
0245 И Омера мога побратима.« 
0246 Па од њега закренуо главу,
0247 А у коња погледа ђогата,
0248 Проли Мујо сузе низ образе,
0249 Јер је жао брата и ђогата,
0250 Јер се боји кладушки Хрњица,
0251 Да ће њему Халил осужњити,
0252 Ја ли суру изгубити главу;
0253 Па да би му Халил осужњио,
0254 Лако би га Мујо избавио;
0255 Ал отпаде крило Хрњичино,
0256 Јебо нема свог коња ђогата,
0257 Па чиме избавити нема,
0258 Јер за њега добра коња нема,
0259 Тад га Халил са ђогата виче:
0260 »С Богом остај, мој брате Мујага!« 
0261 А Мујо му тихо проговара:
0262 »С Богом пошо, мој брате Халиле,
0263 Душмани ти под ногама били,
0264 Ко ђогату плоче све четири
0265 И још више тридес’т два клинца!« 
0266 Тада Халил натјера ђогата,
0267 Натјера га низ Кладушу равну;
0268 А чуде се са Кладуше Турци,
0269 Куд се Халил тебдил учинио,
0270 И отјера Мујова ђогата;
0271 Па натјера низ сокак камени.
0272 Боже мили, на свему ти хвала,
0273 Гдје узјаха ђаво на сокола!
0274 Под њиме се ђогат помамио,
0275 По три копља под небеса ђипа,
0276 По четири мјери по калдрми;
0277 Гдје год пада, бунарове гради,
0278 Испод себе изваљује ст’јене,
0279 А разбија срчали пенџере,
0280 Поглаваре гони у мејхане,
0281 Базарђане у своје дућане,
0282 Старе нене у т’јесне сокаке.
0283 Док на поље истјера ђогата,
0284 Све је поље зечки преходио,
0285 А Кунару вучки и хајдучки.
0286 Гази брда и гази долине,
0287 А не пази ни ноћи ни дана,
0288 Путујући конаке чињаше.
0289 Куд год иђе, Шибенику сиђе.
0290 Кад је био лугу зеленоме
0291 И њега је сретно полазио
0292 И у равно поље улазио,
0293 Туда нађе пребијеле овце,
0294 До хиљаду и двјеста оваца,
0295 И код њиха два млада чобана,
0296 Оба брата од једне матере:
0297 Распртили торбу упртњачу,
0298 Они једу љеба бијелога,
0299 Сваки сузе рони низ образе.
0300 К њима Халил дотјера ђогата,
0301 Па он њима божју помоћ виче.
0302 Тад обадва на ноге скочише,
0303 До црне се земље поклонише
0304 Те катани Бога одазивљу.
0305 А пита их момак са ђогата:
0306 »Ја Бога вам, два млада чобана,
0307 Чије ли су пребијеле овце,
0308 Чије л’ овце, чији ли чобани?
0309 Што једете љеба бијелога
0310 И роните сузе низ образе?
0311 Каква вам је цвиљети невоља
0312 Код толиког љеба бијелога?« 
0313 Два чобана њему говорила:
0314 »О катано од добра ђогата,
0315 Ми цвилимо за љуту невољу,
0316 А овце су нашег зулумчара,
0317 Зулумћара шибеничког бана,
0318 А ми јесмо два роба невољна,
0319 До два роба, два бегова сина,
0320 Надамо се вашој светковини,
0321 Светковини малој госпојини:
0322 У бана је велико весеље,
0323 Јер он жени свог Шимуна сина,
0324 А са нашом милом секом Ајком,
0325 И нас хоће оба покрстити,
0326 Нашег старог баба објесити;
0327 Жао нам је, незнана катано,
0328 Жао нам је вјеру преврнути,
0329 Ми волимо главу изгубити.« 
0330 Кад то чуо момак са ђогата,
0331 Од дјеце је закренуо главу,
0332 Сузе проли низ бијело лишце,
0333 Па је дјеци тихо бесједио:
0334 »Не бојте се, два млада чобана,
0335 Па то вама ништа бити не ће.« 
0336 Па под собом ободе ђогата,
0337 Те отјера уз поље зелено.
0338 Угледа га крчмарица Луца,
0339 Познавала, познати не може,
0340 Па се плесну руком по кољену:
0341 »Аој мени, до Бога милога,
0342 Оно ј’ ђогат побратима мога,
0343 Побратима са Кладуше Муја;
0344 А не јаше са Кладуше Мујо,
0345 Него неко погано Латинче.« 
0346 Па од земље на ноге скочила
0347 Те прихвати лака џефердара,
0348 Па испаде пред пјану мејхану,
0349 Пушку диже на горње зубове
0350 Па повика грлом и авазом:
0351 »Стан’, копиле, танахно Латинче,
0352 Тог ђогата протјерати не ћеш
0353 Мимо моју баш пјану мејхану!
0354 Оба ћу ти ока извадити,
0355 Кроза те ће сунце прогријати!
0356 То је ђогат мога побратима,
0357 Побратима кладушког Хрњице;
0358 Одавно ми није салазио,
0359 Већ то има седам годиница.« 
0360 Насмија се момак са ђогата:
0361 »Посестримо, крчмарице Луце,
0362 Ни ја н’јесам јунак јабанџија,
0363 Брат рођени кладушког Хрњице,
0364 А на име одојак Халиле.
0365 Брат је мени Мујо премио
0366 Шибенику до твоје мејхане,
0367 И добро те Мујо поздравио,
0368 Да ти пазиш мене и ђогата,
0369 Да не буде мени пријеварке.
0370 Све ти кажем на вјеру јуначку,
0371 А немој ме сестро издавати,
0372 Издавати у земљи каурској,
0373 Јер ми може ђогат осужњити,
0374 А ја јунак главу изгубити.« 
0375 А кад чује крчмарица Луца
0376 Одмах баци лака џефердара,
0377 Џефердара у зелену траву,
0378 Па потече момку и ђогату,
0379 Те се момку вије око врата,
0380 Пољуби га у чело јуначко:
0381 »О мој брате, Мујагин Халиле,
0382 Ја ти вјеру па Бога задајем,
0383 Чуваћу те баш ко брата свога;
0384 Прије би се камен растопио,
0385 Нег’ ја вјером својом окренула.« 
0386 Скиде момка са коња ђогата
0387 И одмах га с коњем раставила,
0388 Води коња у топле подруме,
0389 Гдје свачији коњи не улазе,
0390 А јунака у нову одају.
0391 Лијепо му хизмет учинила
0392 И добро му спремила ђогата:
0393 Коња храни јечмом и сијеном,
0394 А Халила вином и ракијом
0395 И бешкотом хљебом бијелијем
0396 И дебелом овновином месом.
0397 Сву ноћ Халил хладно пије вино,
0398 А служи га Луца крчмарица.
0399 Дан данио, дв’је ноћце ноћио,
0400 А кад треће јутро освануло,
0401 Даница је перо помолила,
0402 А иза ње сабах и зорица,
0403 Иза зоре огријало сунце,
0404 Запуцаше на граду топови,
0405 Већ на цркви звона ударише;
0406 А б’јела је магла напанула
0407 По широку пољу шибеничком.
0408 Из магле се јунак помолио
0409 На кулашу, коњу дебеломе,
0410 Све под њиме кулаш покасује,
0411 А са земље траве закучује.
0412 У мрко се рухо преобуко,
0413 На глави му капа камилавка,
0414 А за њиме тридес’т коњаника,
0415 Све у мрку, а на мрким коњма.
0416 То делије будалине Тала,
0417 Свијух их је Тале преобуко,
0418 Ко да су му ђаци богословци.
0419 Угледа их крчмарица Луца,
0420 Те се Луца гро’том насмијала,
0421 Па дозива одојак Халила:
0422 »О Халиле, мој брате рођени,
0423 Ја да ти је, брате, погледати
0424 Ту кроз пенџер низ поље зелено,
0425 Да једнога видиш калуђера,
0426 На кулашу коњу дебеломе!
0427 И оно је Турчин са Крајине.
0428 Види Тала, одвеле га виле,
0429 Како ти се Тале претворио!
0430 И за њиме тридес’т коњаника:
0431 Та што јашу до два коњаника
0432 На два ата дебела алата,
0433 То су, брате, до два Кумалића,
0434 Кумалићи старе крвопије;
0435 Што за њиме јунак на ђогату,
0436 И то вам је јунак са Крајине,
0437 То је главом Тајић Махмедага;
0438 Та што јашу до два коњаника,
0439 И оно су два брата рођена,
0440 До два брата Попрженовића;
0441 А што јаше Турчин на ђогату,
0442 Оно ти је Танковић Османе;
0443 А што јаше вранца дебелога,
0444 Нит имаде гриве ни перчина,
0445 То ј’ најжешћа од Крајине гуја,
0446 По имену стари Кахримане.« 
0447 Већ је Луца на ноге скочила,
0448 Од мејхане врата отворила,
0449 Па дочека тридест коњаника
0450 И пред њима новог калуђера;
0451 Крије коње у топле подруме,
0452 А јунаке у нове одаје,
0453 Доноси им вина и ракије.
0454 Док се мало понапише вина,
0455 Па им вино удрило у т’јело,
0456 Тале скочи на ноге лагане,
0457 Па им Тале тих обесједаше:
0458 »Чујете ли, тридесет другова,
0459 Сад ја идем у бијелу цркву,
0460 Ви остан’те у пјаној мејхани;
0461 А ти, брате, Танковић Османе,
0462 Брзо јаши свог коња ђогата,
0463 Одјаши га лугу зеленоме,
0464 Доведи ми шест стотин’ четника,
0465 Доведи их до бијеле цркве;
0466 А ви паз’те на нова вјешала,
0467 Јер да не би објесио бане,
0468 Објесио бега Омер бега;
0469 А ви, дјецо, тридес’т мојих ђака,
0470 Хајте са мном у бијелу цркву,
0471 Кад пред цркву дотјерам кулаша,
0472 Добро паз’те, драга браћо моја,
0473 Добро па’те Тала и кулаша,
0474 Ја ћу најпр’ом унићи у цркву
0475 И хоћу се одмах прекрстити,
0476 Јер је така нужда и невоља;
0477 И ви хајте у бијелу цркву,
0478 Пола ход’те у бијелу цркву,
0479 А по један два коња држите.« 
0480 Па се Тале на ноге скочио
0481 И са њима Виде бајрактаре,
0482 Потјераше до бијеле цркве,
0483 Кад дођоше до бијеле цркве,
0484 А сав народ унишо у цркву,
0485 Сјаши Виде дебела ђогата,
0486 За њим Тале дебела кулаша
0487 И остали до то петн’ест ђака.
0488 Тале скиде капу камилавку,
0489 Пред б’јелом се прекрстио црквом,
0490 А за њим се бритка вуче ћорда.
0491 Уђе Тале у бијелу цркву,
0492 А за њиме Виде бајрактаре
0493 И осталих петнаест дугова;
0494 Стаде Тале цркви код олтара,
0495 Па се лати книге службеника,
0496 Поче служит божју литургију –
0497 Тале има ума и памети,
0498 Потпуно је савршио школе –
0499 Па побаци књигу службеника,
0500 Еванђеље књигу прихватио,
0501 Па он поче штити еванђеље,
0502 А пита га шибенички бане:
0503 »Ја Бога ти, нови калуђере,
0504 Шта то теби твоје књиге кажу,
0505 Кажи право, а не бој се глави.« 
0506 Тале гледа по бијелој цркви,
0507 Док угледа два свезана сина
0508 И прикладну Туркињу дјевојку
0509 И Шимуна баш банова сина,
0510 Тале каже шибеничком бану:
0511 »Ала бане, мили господаре,
0512 Рђаво ми моје књиге кажу,
0513 Јер си се ти, бане, огр’јешио,
0514 Док свезане ти водиш у цркву.« 
0515 А бан њему тихо проговара:
0516 »Богом брате, нови калуђере,
0517 Оно су ми до два турска сина,
0518 Па их данас хоћу покрстити
0519 И Ајкуну прикладну дјевојку,
0520 Вјенчати је за Шимуна мога;
0521 Када дођем својој кули б’јелој,
0522 Старца ћу им баба објесити.
0523 Дај их крсти, нови калуђере,
0524 И вјенчај ми момка и дјевојку,
0525 Узми себи пет стотин’ дуката.« 
0526 А то Тале тешко дочекао,
0527 Па понесе књигу еванђеље,
0528 И водицу, што је Тале свети,
0529 Кума зове Вида бајрактара
0530 Вјенчанога, па и крштенога;
0531 До дјеце је Тале долазио.
0532 Живом срци одољет не може,
0533 Него Виду знак оком додаде,
0534 Вид потегну своју бритку ћорду
0535 Па Шимуну осијече главу.
0536 Кад то видје нови калуђере:
0537 »Рашта ли је, да од Бога нађеш?
0538 Што у цркви ти замећеш кавгу!« 
0539 Док на дјеци прес’јеч конопце,
0540 Док им б’јеле опростио руке,
0541 Истјера их пред бијелу цркву
0542 Међу своје друге и делије.
0543 У цркви се заментула кавга,
0544 Сабље звече, рањеници јече,
0545 Стоји звека лаких ћемерлија,
0546 Стоји шкрипа кости од јунака.
0547 Шибеничког бана ухватише,
0548 Ухвати га одојак Халиле,
0549 На плећи му савезао руке,
0550 Па га гони до нових вјешала,
0551 Објеси га на новим вешалим’.
0552 Ето стиже Танковић Османе
0553 И доведе чету силовиту.
0554 Поробише пола Шибеника
0555 Пола града и банову кулу,
0556 Омер бега сужња изведоше
0557 И одоше пољем широкијем,
0558 Па погибшу браћу избројише:
0559 Дв’је стотине друга изгубише,
0560 А стотину било је рањених.
0561 Од рана им ништа бити не ће,
0562 Јер се л’јече сами Крајишници
0563 Кано мрки по планини вуци.
0564 И одоше на своју Крајину,
0565 Пјевајући и пушкарајући. –



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 160-174