У ПОНОЋИ
Поноћ је; све слатки санак крије,
Над земљом лебди тишина и мир;
Бл'једн мјесец са висине сије,
А н'јемо пири лагани зефир.
Све муком мучи, све санак скрива —
Пољане, шуме и цвијетни гај,
— Лађан поток кроз траву се слива,
И шумећ' блиста као сребра сјај.
Почива земља, почива цв'јеће,
И слатких тица умук'о је пој;
Ал' мени санак на очи: неће, —
— Мисао моја ув'јек лети к'њој.
