У машти

Извор: Викизворник
У машти
Писац: Драгутин Илић





            
У машти

За гором када умине
Заходног сунца зрак,
И шуме, цветне долине
Покрије густи мрак;
Звездама бледим када се
Окити небосклоп;
У души тада суморној
Одјекне чудан звон.
Заносни звуци хоре се
У немој тишини
Као жубор плавог Дунава
У тамној даљини.
Ах то су звуци суморни
Песмице незнане,
Њу нико више не чује
До звезде блеђане.
А душу тада заносну
Дохвати чудан плам,
Пред мојим оком лепрша
Косицâ плавих прам.
И звучи песма лагана
И звони слатки глас,
У том се гласу лелуја
Момице диван стас.



Извор[уреди]

  • Стражилово, број 9, година 5, 1. марта 1892, Нови Сад, стр. 129.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.