У кадуне Хасанагинице
У кадуне Хасанагинице
До три кћери све три за удају.
Двије мајка у Биоград дала,
Џеџа јој се сама преудала
За некаква шећер Салихагу. 5
Иза тога женио се брато
По имену брато Мехемеде.
Двије секе зове на весеље,
Двије зове, а Џеџу не зове.
Кад ли ето шећер Салихаге, 10
Па говори Џевахири младој:
»Чујеш ли ме, Џевахира млада,
Жени ти се брате Мехемеде.
Двије секе зове на весеље,
Двије зове, а тебе не зове. 15
Већ хајдемо брату несазвани,
Несазвани ко што и сазвани.
Већ ти хајде у нове мутваке,
Па покухај лаке брашанице,
А ја одох у пазар-чаршију, 20
Да купујем господске дарове.
Ти обуци конац антерију,
Штоно си је од мајке дон'јела,
Ја ћу обућ’ ћурка окрпљена,
Штоно сам се у њем оженио«. 25
И пођоше миле мајке двору,
У матере затворена врата.
Она куца на авлијска врата,
Излази јој остарјела мајка.
Проговара Џевахира млада: 30
»Отвори ми, моја мила мајко,
Ја сам брату дошла несазвана,
Несазвана као и сазвана«.
Кад то чула Хасанагиница,
Скупи скуте, утече у дворе. 35
Излази јој брате Мехемеде,
Говори му Џевахира млада:
»Отвори ми, брате Мехемеде,
Ја сам теби дошла несазвана,
Несазвана као и сазвана«. 40
Ражали се брату Мехемеду,
Па отвори Џевахири врата.
Секе су се њојзи весеииле,
Па је воде у шикли одају,
Сједоше је у врх код кадуна — 45
Секе јој се шале и маскаре,
Наше секе Џевахире младе:
»Вид’ њезине конац антерије,
Штоно ју је од мајке одн'јела!«
Док ето ти из мутвака мајке, 50
Па је узе за бијелу руку,
Па је сједе у дно код папуча:
»Устај амо, мој црни образе,
Ти си мени образ запалила!
Није теби мјесто код кадуна, 55
Већ је теби мјесто код папуча!«
Кад устаде једна Биогратка,
Она зове сина Мехемеда:
»Хајд’ отиђи баби на ливаде,
Па донеси господске дарове«. 60
Оде дијете на росне ливаде
И донесе господске дарове:
Милој мајци танану округу,
Мехи брату абдесну махраму,
А невјести прстен од динара. 65
А сад сину друга Биогратка,
Она зове сина Хусеина:
»Чујеш ли ме, сине Хусеине,
Хајд’ отиђи баби на ливаде,
Донеси ми господске дарове«. 70
Оде дијете на росне ливаде
И донесе господске дарове:
Милој мајци танану округу,
Мехи брату абдесну махраму,
А невјести прстен од динара. 75
Па сад сину Џевахира млада,
Она зове слугу Хусеина:
»Хусеине, права слуго моја,
Хајд' отиђи аги на ливаде,
Донеси ми хорјанске дарове«. 80
С њом се секе шале и маскаре,
Наше секе Џевахире младе:
»И она га зове Салихагом!«
Кад донесе хојранске дарове:
Милој мајци на табаку дибу, 85
Мехи брату коња под оправом,
А невјести прстен од дуката.
Двије секе, двије Биогратке,
Па и њима мораста кадифа.
Па устаде Џевахира млада, 90
Она скиде конац антерију,
А облачи терли морску дибу,
Она сједе у дно код папуча!
