У благости... - Гијом IX Аквитански

У благости... Писац: Гијом IX Аквитански

У благости нових дана
сва је шума разлистана
пој птица је пун милине
свака своју песму пева
добро је кад свако брине
за оно о чему снева.

Ал' од оних срећних страна
нема вести до мог стана
срце бије без ведрине
а мој корак још оклева
желим мира и тишине
да уживам после гнева.

Наша љубав исто мине
као цветак из долине
на који се киша слева
ноћу над њим пада слана
све до јутра кад огрева
сунце изнад цветних грана.

Памтим јутро кад љутине
неста к'о прах кад се вине
прстен добих тога днева
тад ми љубав би задана
о да живим, да ми дјева
вечно буде милована!

Знам неће ме клетве њине
сад раздвојит од Једине
те речи су као плева
речи вечних сиротана
сваки од њих љубав снева
ал' само је нама знана.

Извор

• Трубадури - извор, превод, предговор и тумачења Коља Мићевић - Београд, Интерпрес, 2009.