Ударало уз тамбуру ђаче;
Тамбура му од сухога злата,
Жице су му косе дјевојачке,
А терзијан перо соколово.
Гледала га с чардака дјевојка, 5
Гледала га, па је бесједила:
„Боже мили, да чудна јунака!
Да ли ми га Бог и срећа даде,
Под њега бих карамфил стерала,
А под главу румену ружицу. 10
Нек мириши, нек се често буди,
Нека моје б’јело лишће љуби!"
Фра Рафаел Баришић, бр. 28. Из Сутјеске у Босни, од Недиљка Зубковића.
↑У Здјеларовићевој пјесми (II., бр. 95., из Сибиња) дјевојка покрива јунака граном ружмарина, да не море од мириса спават; да „се буди, да ју чешће љуби" — исто као и у Илићевоj (I., бр. 469. из Нурковаца, коју је записао још год. 1846. Антун Родић).
Извор
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio drugi. Ženske pjesme. I/3. Ženske pjesme (ljubavne pjesme), knjiga sedma, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1929. str. 8
