Тврда стијена
Усред мора неситога, гдје вјечити покрет влада,
У помами срџбе љуте немилосних гордих вала,
Гдје уморна многа шајка сред понора хладног пада -
Ту је тврда ст'јена стала.
Не страши се она када на њу гњевни вали јурну:
Соколи се над њом вију - њени синци вјерни, мили!
Снажнијем је крилом бране, кличућ' јасно пјесму бурну,
Пркосећи морској сили.
А спасења анђ'о благи над њом своја шири крила,
Кријепећ' јој синке вјерне, соколове, муње праве!
А слободе пјесму свету бијела јој хори вила,
Китећи је в'јенцем славе!
Ој ти тврда, света ст'јено, прими поздрав српског сина!
И даље ми смјела буди, кад се море на те хити!
Та не бој се, ти си јака! Бог те гледа са висина,
Десницом те моћном штити!