Тарабош
Јуриш! На врхе побијмо барјаке!
Планина јекну, тресе се и слама.
Све јурну, к'о да змајеве горштаке
Уз грм и крше носе крила сама.
Напред! На јуриш! - Све грми, к'о дива
Побуне мрачне из безданих јама.
Ноћ је дубока и све дубља бива;
А тамо, преко крша и дрвета,
Струкама густим што их магла скрива,
Пењу се они. Врси бајонета
По мраку сјекну к'о одблесци зоре
Лом. Земља дршће. Из црних кубета
Небу свуд сикћу шрапнели и горе.
Граната праска и са греда свије'
Хрњаге стена с тутњавом се оре.
Но нигде страве ни узмака није -
Залуду стрмен све то више бива
И бура смрти јауче и вије:
Тамо, гдје небо реже голет сива,
Пењу се они. И гора се слама -
Напред! На јуриш! - Све грми, к'о дива
Побуне мрачне из безданих јама.