Послушајте људи Божи
Да вам кажем једну пјесму,
Која није испјевана,
Ни из кола изиграна,
Ман из писма исписана, 5
А од Бога отказана,
Који оће послушати,
Бог ће њега окушати,
Ко ли ће је испримати,
Бог ће њега проштимати. 10
Ми се Бога не бојећи,
И у огњу ми стојећи,
У проклетој вјечној муци,
Ђено јесу клети Турци,
И остали зли језици, 15
Којино су на земљици,
У лудости зло чинили,
А Богу се не молили,
Свештенику не казали,
Који право Бога слави, 20
А никаква зла не твори,
Српски закон племенити,
А од Бога темељити,
Свога поста не мрсити,
Свога тјела не црњити, 25
Своје душе не губити,
Јере ће нас Бог убити.
Ал’ не чусте, моја браћо,
Ал’ очима не виђесте
Да нам није овај свијет, 30
Ман ка’ један надут мио.
Која дјева чиста умре,
Од анђела она ј’ прва;
Кој’ одбија своје госте,
Онај паклу ломи мосте; 35
Ко путнику на пут стаје,
У жестоки огањ стаје;
Ко не плати најемника,
Тешко њему довијека;
Која слуга криво двори, 40
У паклу јој душа гори;
И вјештица чинилица,
На дну пакла очајница,
То је кучка заслужила.
Који туђу муку једе, 45
Па се криво душом куне,
А не куне скотом својим,
На ком ће се показати,
Боље би му трипут било
Да завеже црне очи, 50
Па у сиње море скочи.
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 77-78.
