Српско име
Српско име, славно име!
Које ми је дала мати,
С њиме ћу се поносити
И Србином увијек звати.
То је име за ме славно,
За свијет га не би м'јења',
Непомично увијек биће
Као тврда горска ст'јења.
Нек ме муче, нек ме даве,
Нек ме ставе на пропећу;
Србин ћу се увијек звати,
А именом другим нећу.
Са именом овим славним
Вазда су се поносили, -
У слободи и у ропству
Прађедови моји мили.
Тим именом борише се
И јуначку крвцу лише,
Па и мени у аманет
Ово име оставише.
Да га чувам к'о светињу,
И да дјелом посвједочим,
Да сам справан за то име
Да у ватру живу скочим.
Српско име, славно име!
Које ми је дала мати,
С њиме ћу се поносити
И Србином увијек звати.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар (Црна Гора) 1896. , Мило Јововић, „Голуб“, број 4., у Сомбору, 15. фебруара 1897., стр. 49.