Срећа и људи/16

ШЕСНАЕСТА ПОЈАВА

ШЕСНАЕСТА ПОЈАВА

РОКСА па ЕВИЦА

РОКСА (крсти се): Отишли већ, а човека нисам ни послужила. Та где је та девојка, шта ће свет о њој рећи? (Виче кроз врата). Евице... Евице! (Трља се по челу). А и ја сам ти сама некако чудна. Мећем резанце у сос, а не видим.
ЕВИЦА (утрчи брзо): Заповедај!
РОКСА (прекорно): Где си, за Бога?
ЕВИЦА (весело): Ту, тамо, овде, онде... свугде.
РОКСА: А онај човек оде онако?
ЕВИЦА (као пре): Срећан му пут!
РОКСА: А свет... шта ће свет рећи? Нису га ни послужили! Је л’ то српска кућа?
ЕВИЦА (безбрижно): Свет ће рећи: добили су сто хиљада динара, па шта их се друго тиче?
РОКСА (љутито): Дабо’ме! Твој језик лети, лети.
ЕВИЦА: Као птица, као муња. (Игра весело и певуши „Прексиноћ ми драги дође, кроз срце ми стрела прође").
РОКСА (крсти се): Боже мој, Боже мој!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Илија Вукићевић, умро 1899, пре 125 година.