Сонет - IX

Милутин Бојић

Сонет - IX Писац: Милутин Бојић

Сонет - IX

Јадују стазе у вечер јесењу

И модра река огрће се ћутом

Леденим сребром а по велу жутом

Уморног лишћа дршће пухор туге.

Мрак тешко спава у храшћу и клењу

И прожима ме песмом давно снутом

А у ваздуху пепелом посутом

Привиђа ми се одсјај танке дуге.

Гробнички покров скрио је све куте,

Само твој поглед моје очи слуте

И чујем смех твој кога нема више.

И топло ми је у том предвечерју,

Док ступа позна јесен у паперју:

То твоја душа шуми и мирише.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.