Смрт кнеза Доброслава/6

ЧИН ПРВИ

ПОЈАВА VI

ПОЈАВА VI
Смркло се. Улази РАТКО у црквицу и запаљује кандило, па одлази, остављајући врата притворена. ДОЈМО и БОГДАН помаљају се иза цркве.

ДОЈМО:
То су бајке за свјетину просту.
Мој Богдане, у гробима својим
Мртва т'јела тврд бораве санак,
Из којега устат' неће док их
По скончању свију вијекова
На суд страшни Господ не позове.
БОГДАН:
Биће тако, ипак не одлазим;
Под том бајком, поштовани оче,
Можда лежи штогод сакривено.
Својим оч'ма хоћу све да видим.
ДОЈМО:
Тад остајем и ја.
БОГДАН:
Гле онамо!
Не стоји ли нешто на путањи!
ДОЈМО:
Гдје?... назирем... доиста је човјек
БОГДАН:
Полагано ступа;.. сада стаде...
Кренуо се опет.
ДОЈМО:
Рекао бих
Да к црквици право иде. Сада
Куда ћеио?.. Скријмо се за олтар.
БОГДАН:
Стој да видии;
Ево грану кроз облаке мјесец...
Оче Дојмо, оно је Доброслав.
ДОЈМО:
Кан' да јесте; Бог и свеци са њим!
Шта ћ' у ово глухо доба овдје?
БОГДАН:
Добро што сам дош'о; више пута
Ноћ ј' издала најгрозније тајне.
ДОЈМО:
Што год будеш чуо ил' видио
Да се н'јеси с места помакнуо;
У прсима и дисај задржи.
Сами, кришом и у ноћно доба
У његов се поткрадосмо замак;
С пуним правом заклат' би нас мог'о.
(Улазе у цркву, притворивши врата.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.