Смрт двије младожење

0001 У Богића у Морачу доњу
0002 У њега се три весеља граде:
0003 Кћер удаје, а два жени сина,
0004 Кћер удаје у Васојевиће,
0005 А синове жени из Дробњаках.
0006 Он окупи сватах пет стотина,
0007 Поведе их зеленом планином,
0008 Докле дође у племе Дробњаке.
0009 Ту сватове димно дочекали,
0010 Дадоше им даре и ђевојке,
0011 И ојдоше зеленом планином.
0012 Кад дођоше Брду Млијечноме,
0013 Ного вика војводе Богићу:
0014 "Сад сватови коње разиграјте,
0015 ”Ко најпрви дође Јели Крњој,
0016 "Хоћу њега послат’ на муштулук."
0017 Сви сватови коње разиграше,
0018 Ма најпрве двије младожење.
0019 Послаше их у Морачу доњу.
0020 Кад дођоше у Плочник планину,
0021 Ту је њима лоша срећа била,
0022 Е их турска чета дочекала,
0023 Обојици главе окинула,
0024 Узеше им коње и оружје,
0025 Па играју од Нихшића Турци,
0026 Главама се бјеху посилили,
0027 Оно чуше кићени сватови,
0028 Потрчаше, Турке претекоше,
0029 И с Турцима џанак заметнуше,
0030 Посјекоше дванаест Тураках;
0031 Оњен нину браћу покопаше.
0032 А да видиш жалост од војводе,
0033 Ка’ је своје снахе дофатио,
0034 И јаглаке на њих омрчио,
0035 Заплака се ка дијете мало,
0036 Па их бјеше Богић пригрлио,
0037 Ондоле их натраг оправио,
0038 И њима је ријеч говорио:
0039 "Хајте с Богом, моје снахе миле,
0040 "Ко ве срете, синко, да не рече,
0041 "Да не рече, е сте бјегунице,
0042 "Но да свак зна е сте удовице
0043 "Ка с’ ископа кућа војводина."
0044  ??
0046  ??
0048  ??
0050  ??