Синоћ ми славјо премину[1]
Даници вили бијелој,
На једно перо наранче,
На друго само стојаше
На једној само гранчици. 5
Пјева јој тер јој говори:
Данице, вило бијела,
Тај санак кој' си дружила
Подај га мени премила,
Набери дробна цвијећа, 10
Па га у ките савијај,
У ките у племените,
Пошљи га драгу на дворе.
Ако те за ме успита,
Реци му, кито честита, 15
Честита и племенита,
Да друге љубе не жели,
Нег' мене виле бијеле.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 233-234.
