Скендербег/33
2.
МУСА, пређашњи
МУСА: Честити царе! Од мог краља Скендербега...
МУРАТ: Шта рече? Од мога краља? — Е добро! — Само даље. Шта вели твој краљ Скендербег? Краљ од Епира, је ли?
МУСА: Јесте. Он ти отпоручује да је, готов састати се с тобом. Жеља је његова да састанак буде удаљен најмање пет стотина корачаји од обе војске. Код тебе можеш задржати од везира кога хоћеш; он ће доћи сам.
МУРАТ: Поздрави га нека дође. Биће по његовој жељи.
(Муса одлази).
МУРАТ: Чусте ли? Краљ епирски! (Мехмеду) Несрећниче, а шта ћеш ти бити?
МЕХМЕД: Нека га за неко време, па ће Албанија опет у нашу торбу. Ти си већ остарио, ал' док ја узмем власт на своју руку . . .
МУРАТ: Ево ти Кроја и власт неограничена. Зашто је не узмеш?
МЕХМЕД: Кад би срећа зависила од једне Кроје, наопако по нас. Цариград, Цариград, а Кроја ако не буде данас, биће сутра. То је како год човек слаб, кад се отима од смрти.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|