Ситничице ситно семе,
Катарино, славно име,
од како се заволемо,
још се несмо пољубили.
Твоја кућа на крај пута, 5
ту пролазим по сто пута,
а ти седиш на столичку,
на свилено јастученце,
у руку ти филдиш чешаљ,
а у другу огледало, 10
ти на чело косу гладиш,
мило мени срце вадиш!
Певач и место записа
Чуо од Петра Маринковића, трг. из Пирота. Ова песма потиче још из Турског доба, када ју је певала мајка поменутог трговца.
