Синоћ овој добо
виле пролетоше,
Марка пронесоше,
Марка и Маринка.
Марко с миром проће, 5
а Маринко не ’тее,
тек буди девојче:
„Дизај се, девојче,
да се наджњевамо.
Ако ли ме наджњеш, 10
стадо да ми узнеш,
ако ли те наджњем,
лице да ти љубим.”
Ђавол би девојче,
руковеђе крало, 15
па га је наджњело,
стадо му узело,
ал’ се покајало:
„Луда ја девојка,
шта ће мени стадо, 20
где ћу да га пасем,
где ћу да га појим,
где ћу да пландујем?”
Момче ју тешило:
„Моја руса коса 25
ситна детелина,
туј ће да га пасеш.
Моје црне очи
два бистра кладанца,
туј ће да га појиш. 30
Моје гајтан веђе
две витош планине,
туј ће да пландујеш.”
Певач, место записа и напомена
Песме забележио Љубиша Рајковић према казивању Николе Павловића из села Мужинца општина Сокобања 1975. године.
Жетелачка. Једна од лепших варијанти Вукове песме „Овчар и девојка“ (бр. 252, књ. I, стр. 180).
Референце
Извор
Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 271.
Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 71.
Народне песме из сокобањског краја, Песме забележио Љубиша Рајковић. 15/1975, бр. 4-5, стр. 89.
