[Синоћ Јово са града стријељао]
Синоћ Јово са града стријељао,
Да устријели горскога љељана;
Не устријели горскога љељана,
Већ устријели царева везира.
Даје цару мита племеиита; 5
Неће царе мита племенита,
Већ он оће главу баш за главу.
Нунан Јово по бајеру шеће -
Нитко њега иишта непитао,
Већ његова сестрица Јелица: 10
„Не питај ме, сестрице Јелице!
Синоћ сам ја са града стријељао,
Да устријелим горскога љељана,
Не устријели горскога љељана,
Већ устријели царева везира. 15
Дајем цару мита племенита,
Неће царе мита племенита,
Већ он ишће главу баш за главу!”
„Борај теби, брате мој једини,
У мене су три сина једнака, 20
Једнога ћу прегорјети за те!”
Два су чула, а трећи је спаво.
Она иде сину Миловану:
„Устан горе, сине Миловане!
Тебе ујо у сватове зове; 25
Лијепо ће те ујна даривати,
Тебе кошом, а мене марамом.”
Не могу ти, моја мила мајко,
Љуто мене глава забољела,
Да ја јунак пребољети нећу!” 30
Она иде сину Радовану:
„Устан горе, сине Радоване,
Тебе ујо у сватове зове;
Лијепо ће те ујна даривати,
Лијепог ће ти коња оседлати!” 35
Не могу ти, моја мила мајко,
Љуто мене зубак заболио,
Да га јунак пребољети нећу!”
Она иде сину Симеуну:
„Устај горе, сине Симеуне! 40
Тебе ујо у сватове зове;
Лијепо ће те ујо даривати,
Даће теби коња и сокола!”
Скочи Симо на ноге лагане,
Па он иде уји у сватове. 45
И он иде преко поља равна,
Као звијезда преко неба сјајна.
Кад је дошо на сред поља равна,
Ал на пољу три Турчина млада;
Једаи вели: „Да, чудна јунака!” 50
Други вели: „Жалосна му мајка!”
Трећи шути и одсјече главу!
Мртва глава, сама проговара:
„Бог убио свакога јунака,
Који слуша своју милу мајку! 55
Бог убио сваку милу мајку,
Која воли брацу, нег срдашцу!”
То изусти, па душицу пусти!
