Селим-бег

←На гробу Хафисовом

Селим-бег Писац: Јован Јовановић Змај

Нема таке луле,
Нема таке буле
У цара,

К’о што има лулу,
К’о што има булу
Селим-бег.

Ал’ Селиму сада
Из царева града
Стиже гост.

„Из овог пехара
Пиј у здравље цара,
Селиме!“

Селим очи склопи
Златни пехар попи
До краја.

Силно ј’ срце стег’о,
Па замишљен лег’о
На душек.

Запалио лулу,
Пољубио булу,
Па — умро.

Извор

• Поповић Богдан: Антологија новије српске лирике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 82

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 119 година.