На гробу Хафисовом
| ←Лем-Едим | На гробу Хафисовом Писац: Јован Јовановић Змај |
Накуц’о се чаша, напев’о песама,
Напио се раја са медних усана,
Где је наш’о сласти, ту јој није праш’то —
Сад гори л’ му душа — барем знаде зашто!
Извор
[уреди]- Поповић Богдан: Антологија новије српске лирике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 68
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.
|