На гробу Хафисовом
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
←Лем-Едим | На гробу Хафисовом Писац: Јован Јовановић Змај |

Накуц’о се чаша, напев’о песама,
Напио се раја са медних усана,
Где је наш’о сласти, ту јој није праш’то —
Сад гори л’ му душа — барем знаде зашто!
Извор[уреди]
- Поповић Богдан: Антологија новије српске лирике, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 68
![]() |