Свет (комад у четири чина)/31
XV
КАЈА, пређашњи.
КАЈА (носи собом један завежљај и мачку. Чим уђе собу, бризне у плач).
УЧИТЕЉ (осећајући да га нико не гледа, објашњава нешто сам себи на виолини).
СВИ (чим угледају Кају, бризну у гласан плач не изузимајући ни самог Тому, који би хтео то да сакрије).
КАЈА (не говорећи ни речи, прилази најпре Томи, љуби га у руку, за тим иде редом женскињу и грли их, најзад загрли и учитеља музике. Плачући одлази и стаје врата). Бог нека вас благослови и нека сте срећни. (Оде)
ЈЕЛКИЦА (одјури у собу плачући).
УЧИТЕЉ (одјури за њом). Молим!
НАДА (оде на задња врата и гледа за Кајом плачући). (После извесне паузе тргне се и утрчи). Мајко, иде госпођа Томићка.
СТАНА (прибере се). Госпођа Томићка?
НАДА. Јесте, иде овамо.
СТАНА. Хајде ти одмах у собу, па немој излазити овамо, немој нас прекидати у разговору.
ТОМА (и сâм се прибрао). Да, само ако те зовемо, ти дођи.
НАДА. Добро (оде).