Салко коси зелену ливаду,
Салко коси, а дјевојку проси.
Карала га остарјела мајка:
— Прођ’ се, Салко, сироте дјевојке,
шта ће теби сирота дјевојка? 5
Ти си, Салко, рода господскога!
У дјевојке пуно руха нема,
у тебе је пуно рода твога,
у мене је пуно рода мога,
пуно рода, велика господа. 10
Насмија се челебија Салко:
— Доста дара за мене бећара!
Боже спари, ко за кога мари!
Хајдмо, мати, свадбу припремати!
Референце
Извор
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 89.
