Родољупци/предговор
ПРЕДСЛОВИЈЕ
- Настојеће позорје нисам измислио, него све што се у њему находи, пак и саме изразе и речи, покупио сам које из живота, које из новина: и читатељи ће се из гдекојих
општина зачудити кад своје Смрдиће, Шербулиће, Жутилове итд. у свој истоветности нађу. Ништа ми, дакле, не остаје него проговорити коју реч зашто таково дело, с
таковим погрешкама, на свет издајем; јер напред знам да ће то свима онима неправо бити који народ не иначе него као мати своје дете гледају, и све би желели да се за
њима добро говори.
- Докле се год будемо само хвалили, слабости и погрешке прикривали, у повесници учили колико је ко од предака наших јуначких глава одрубио, а не и где је с пута
сишао, донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи, јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле да може бити и погрешака у нас, пак све што им
се предлаже, за чисту истину и добродетељ сматрају. Бацимо поглед на најпознатију повесницу нашу. Што је било луђе, претераније, несмисленије, то је имало више
уважатеља, а глас умерености сматрао се као ненародност, као противност и издајство; јер је сваки човек склоњен на чрезвичајности, па кад не зна да може бити несреће,
трчи као слеп за тим, и срди се на сваку паметну реч Отуд није чудо што неваљали и покварени, а таквих има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју
себичност употребљавају, и најбезумније совете дају, не марећи хоће ли се тиме својој општини или своме народу каква штета нанети. Себичном је довољно кад је само
њему добро и кад простака може на своју руку да преокрене, а за даље се ништа не брине.
- Позорије, дакле, ово нека буде као приватна повесница српскога покрета. Све што је било добро, описаће историја; овде се само представљају страсти и себичности. А
да моја намера није с отим љагу бацити на народ, него поучити га и освестити како се у највећој ствари умеју пороци довијати, сваки ће благоразуман родољубац са мном
бити согласан.
- Ј. С. П.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|