Рат Краља Милутина са Кнезом Шишманом

И по овоме, узљубљени опет ми долази слово хвале које се диви житију овога благочастивог господина мојег превисоког краља, колико га сачува Бог неповређена од погибељи које су наилазиле на њега. Јер уста у та времена у земљи бугарској кнез неки именом Шишман, који је живео у граду званом Бдињу, држећи околне стране и многе зeмље бугарске. Од овога пак ђавољом злобом би завист на отачаство овога благочастивог. Јер се мишљу својом узнесе високо да подигне силу своју на овога христољубивог; јер нећу рећи силу његову него лупешке дрскости којима сам би поруган.

Овоме превисокоме краљу ни на ум не дођоше лукаве његове мисли. Овај сакупив триклету јерес своју народа татарског и свеколико својих војника и изненада уђе на силу у државу отачаства овога благочастивог краља до места званог Хвосно, и хтедоше ући у место звано Ждрело, да узму ту достојање много цркве дома Спасова, архиепископије, и не узмогоше; но ту побеђени бише силом Господњом и молитвама светог архијереја Христова Саве, мноштво их много би побијено. И кад су те ноћи стајали близу места тога званог Ждрело, Бог им објави велико знамење страха молитвама угодника својих светога Симеона и Саве и архијереја Христова светога Арсенија који лежи ту у дому светих апостола, тако знамење да су видели стуб огњени велики како слази с небеса и како из њега излазе луче пламене и с јарошћу опаљивају лица њихова, и мужеве који имађаху огњена лица, који имађаху такође и оружја у рукама својим и са силом великом гоњаху их, секући пукове њихове. И тако виде овај зломислени вођ њихов тако знамење у погибељи својој, и сви који су с њиме, поче бежати гоњен гњевом Господњим с мало чељади у државу своју не узмогавши хотење своје, сем што је нанео погибељ своју на се.

И овај господин мој превисоки краљ, видев шта се догодило и тако сакупив све силе своје, са овима пође на овога нечастивог, ограђујући се силом Духа Светог. И кад је дошао у државу његову до града званог Бдиња, освоји га и сву област његову а овај празноумни предав се бекству, ушавши у лађу, пређе реку звану Дунав, понижен и посрамљен. Овоме пак господину превисоком краљу све се у руке даде, хтеде разорити све дворове његове, и град тај, у ком бејаше двор његов, срушити до конца, и сву државу његову у пустињу претворити. И овај зломислени, видев како у једном часу би лишен све славе своје и богатства, поче слати, к овоме благочастивом краљу молбене речи, овако говорећи: „Господине мој, славни краљу, одврати јарост гнева твојега од мене; јер све што учиних, то према делима мојим дође на ме, но нећу, дакле, више такву мисао злу имати у срцу мојем; прими ме као једнога од узљубљених твојих, са заклетвом изреченом, да до издисаја мојега нећу погрешити против воље твоје".

А господин краљ овако говораше: „Ако хоћеш бити у вољи мојој, као што ми обећаваш, учини што ти ја заповедам. Хоћу, дакле, да узмеш кћер једнога од велможа мојих; и потом ћу разумети да су истините твоје речи". А он с радошћу рече: „Господине мој, учинићу како ми заповеди". После овога уверив њега благочастиви краљ како ће бити, по вољи и хотењу његову врати му државу његову, коју му беше заузео и град звани Бдињ. И све свршив како ће бити по вољи његовој непоколебљиво, и опет са великом славом врати се престолу својему. И после овога даде му кћер великога свога жупана Драгоша, да му буде жена, и великом чашћу га одликова и дарима многим. И опет, видећи велику његову приљежност и сваку истинску послушност и рад, овај благочастиви краљ за свесрдачну његову љубав даде кћер своју за сина његова именом Михаила, који доцније би цар све земље бугарске.

Јер тако благи Бог овоме христољубивоме чињаше, ако би ко злу мисао казао о овом непорочном; но Господ разоравше савете таквих, и сви се после по нужди покораваху њему. Јер по Божјој вољи овај превисоки краљ многе стране народе покори силом својом Богом дарованој му држави, земљи српској. Јер многи цареви колико их беше од рода његова, силу творише, но овај господин мој превазиђе све ...