Rat Kralja Milutina sa Knezom Šišmanom

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

I po ovome, uzljubljeni opet mi dolazi slovo hvale koje se divi žitiju ovoga blagočastivog gospodina mojeg previsokog kralja, koliko ga sačuva Bog nepovređena od pogibelji koje su nailazile na njega. Jer usta u ta vremena u zemlji bugarskoj knez neki imenom Šišman, koji je živeo u gradu zvanom Bdinju, držeći okolne strane i mnoge zemlje bugarske. Od ovoga pak đavoljom zlobom bi zavist na otačastvo ovoga blagočastivog. Jer se mišlju svojom uznese visoko da podigne silu svoju na ovoga hristoljubivog; jer neću reći silu njegovu nego lupeške drskosti kojima sam bi porugan.

Ovome previsokome kralju ni na um ne dođoše lukave njegove misli. Ovaj sakupiv trikletu jeres svoju naroda tatarskog i svekoliko svojih vojnika i iznenada uđe na silu u državu otačastva ovoga blagočastivog kralja do mesta zvanog Hvosno, i htedoše ući u mesto zvano Ždrelo, da uzmu tu dostojanje mnogo crkve doma Spasova, arhiepiskopije, i ne uzmogoše; no tu pobeđeni biše silom Gospodnjom i molitvama svetog arhijereja Hristova Save, mnoštvo ih mnogo bi pobijeno. I kad su te noći stajali blizu mesta toga zvanog Ždrelo, Bog im objavi veliko znamenje straha molitvama ugodnika svojih svetoga Simeona i Save i arhijereja Hristova svetoga Arsenija koji leži tu u domu svetih apostola, tako znamenje da su videli stub ognjeni veliki kako slazi s nebesa i kako iz njega izlaze luče plamene i s jarošću opaljivaju lica njihova, i muževe koji imađahu ognjena lica, koji imađahu takođe i oružja u rukama svojim i sa silom velikom gonjahu ih, sekući pukove njihove. I tako vide ovaj zlomisleni vođ njihov tako znamenje u pogibelji svojoj, i svi koji su s njime, poče bežati gonjen gnjevom Gospodnjim s malo čeljadi u državu svoju ne uzmogavši hotenje svoje, sem što je naneo pogibelj svoju na se.

I ovaj gospodin moj previsoki kralj, videv šta se dogodilo i tako sakupiv sve sile svoje, sa ovima pođe na ovoga nečastivog, ograđujući se silom Duha Svetog. I kad je došao u državu njegovu do grada zvanog Bdinja, osvoji ga i svu oblast njegovu a ovaj praznoumni predav se bekstvu, ušavši u lađu, pređe reku zvanu Dunav, ponižen i posramljen. Ovome pak gospodinu previsokom kralju sve se u ruke dade, htede razoriti sve dvorove njegove, i grad taj, u kom bejaše dvor njegov, srušiti do konca, i svu državu njegovu u pustinju pretvoriti. I ovaj zlomisleni, videv kako u jednom času bi lišen sve slave svoje i bogatstva, poče slati, k ovome blagočastivom kralju molbene reči, ovako govoreći: „Gospodine moj, slavni kralju, odvrati jarost gneva tvojega od mene; jer sve što učinih, to prema delima mojim dođe na me, no neću, dakle, više takvu misao zlu imati u srcu mojem; primi me kao jednoga od uzljubljenih tvojih, sa zakletvom izrečenom, da do izdisaja mojega neću pogrešiti protiv volje tvoje".

A gospodin kralj ovako govoraše: „Ako hoćeš biti u volji mojoj, kao što mi obećavaš, učini što ti ja zapovedam. Hoću, dakle, da uzmeš kćer jednoga od velmoža mojih; i potom ću razumeti da su istinite tvoje reči". A on s radošću reče: „Gospodine moj, učiniću kako mi zapovedi". Posle ovoga uveriv njega blagočastivi kralj kako će biti, po volji i hotenju njegovu vrati mu državu njegovu, koju mu beše zauzeo i grad zvani Bdinj. I sve svršiv kako će biti po volji njegovoj nepokolebljivo, i opet sa velikom slavom vrati se prestolu svojemu. I posle ovoga dade mu kćer velikoga svoga župana Dragoša, da mu bude žena, i velikom čašću ga odlikova i darima mnogim. I opet, videći veliku njegovu prilježnost i svaku istinsku poslušnost i rad, ovaj blagočastivi kralj za svesrdačnu njegovu ljubav dade kćer svoju za sina njegova imenom Mihaila, koji docnije bi car sve zemlje bugarske.

Jer tako blagi Bog ovome hristoljubivome činjaše, ako bi ko zlu misao kazao o ovom neporočnom; no Gospod razoravše savete takvih, i svi se posle po nuždi pokoravahu njemu. Jer po Božjoj volji ovaj previsoki kralj mnoge strane narode pokori silom svojom Bogom darovanoj mu državi, zemlji srpskoj. Jer mnogi carevi koliko ih beše od roda njegova, silu tvoriše, no ovaj gospodin moj prevaziđe sve ...