Разбоље се шећер Салих-ага.
Не болује да га глава боли,
већ болује да му Фата дође.
Кад то чула љепотица Фата,
оде Фата у нове мутваке: 5
ђулбастије на бурме савија,
а ашламе у мед уварује
па облачи мушко одијело,
начини се Берберовић Мехо.
Она оде Салих-аге двору 10
и закуца алком на вратима:
— Ко год има, нека се сакрије,
хоће јаран унићи јарану!
Дође, прође, виш’ главе му стаде,
десну руку на срдашце меће, 15
а лијеву на главу му меће:
— Глава гори, али те не боли,
срце куца, од боли не пуца.
— А Бога ми, Берберовић Мехо,
ја не лежим да ме глава боли, 20
већ ја лежим да ми Фата дође.
— А бора ти, шећер Салих-ага,
зар је теби тако Фата драга?
— Јест ми драга и срце ми знаде!
— Ишћи, болан, нека ти је даду. 25
То изрече и на ноге скочи
па полази халватним вратима.
Салко Фату по ходу познао,
одмах се је јаду досјетио.
Докле Салко из мека душека, 30
дотле Фата на мермер авлију.
Докле Салко на мермер авлију,
дотле Фата на оборска врата
и побјеже, весела јој мајка!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 815-816.
