Разбоље се Далифагић Ахмо
пред џамијом сабах клањајући.
Колико се лако разболио,
четири га двору однијеше.
То зачула материна Наза 5
па изађе у другу одају,
па обуче мушко одијело,
за пас метну свијетло оружје,
а узјаха ата великога,
па наљезе кроз Сарај’во Наза, 10
тихо јаше, а гледа преда се.
Кад наљегла кроз Сарај’во Наза,
све говоре редом Сарајлије:
— Откако је постало Сарај'во,
није прошла ’вака серхатлија! 15
Прође Наза, ни мукајет није.
Кад је била близу бијела двора,
она пита Ахметову стрину:
— Богом, мајко, Ахметова стрино!
Како вам је Далифагић Ахмо? 20
— А, бога ми, серхатлијо млада,
ја л' је умро, ја л' је на умору,
синоћ му је прекукала мајка!
Па проћера материна Наза
испод ђвора Далифагић Ахма. 25
У двору му нигдје нико нема,
на башти му три чадора бијела.
Па под један чадор повирила,
кад се Ахму хладна вода грије;
па под други чадор повирила, 30
кад ту јадан мртав лежи Ахмо.
Кад уљезе материна Наза,
Ахму рече хоџа из мејтефа:
— Устај, Ахмо, дошла ти је Наза!
— Каква Наза, вода је носила! 35
Три пут Назу исках у матере,
мајка даје, а Наза ме неће,
па је више ни искати нећу!
Сједе Наза Ахму више главе
па извади ситну хамајлију, 40
па му један ајет проучила.
Махну Ахмо и ногом и руком
и црне је очи отворио.
Па му други ајет проучила,
скочи Ахмо на ноге лагане, 45
узе Назу за бијелу руку,
одведе је свом бијелом двору!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 809-810.
