РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ (Песме и басме)
АБА — бол испод груди
АБЕР — вест, глас
АГА — господар, велепоседник (у Турској)
АЗГАНЏИЈА — силник
АЈМАНА — животиња; лењивица
АЛВА — слаткиш од пшеничног брашна, масла и шећера
АЛВАЏИЈА — онај који прави и продаје алву
АЛЕН — црвен
АЛТАН — златник, дукат
АМАМ — јавно купатило
АМАМЏИЈА — пословођа или чувар амама
АМБАР — зграда за жито
АНГАРИЈА — кулук на господарском имању
АРАМБАША — хајдучки поглавица
АРАМИЈА — разбојник
АРГАТ — надничар; жетелац
АРЕСАЈ1А — опила мађијама
АРНО — добро
АТ — коњ племените пасмине
АТ’Р — памет; воља
АЏАМИЈА — млад, без искуства; силан
АШИК — љубавник; заљубљеник
БАБА — ташта
БАЈКА — старији брат; старији девер
БАКШИШ — дар, поклон
БАЛД’ЗА — свастика
БАНИЦА — гибаница
БАРАБАР — једнако
БАРДАН — ован с роговима увијеним навише
БАЧА — башта, врт
БЕГ — турска војна и цивилна титула
БЕГДЕНИШЕШ — одабереш по својем укусу
БЕГЛИК — стадо
БЕГЛИЏИЈА — чувар или гонилац стада
БЕДЕЉ — одмена у одслужењу војске; откуп од војне обавезе
БЕДИЈА — тканина, обично беле боје, која се ставља коњу испод седла
БЕЗИСТАН — покривен део чаршије, у којем се налазе продавнице
БЕКРИЈА — пијаница
БЕЉКА — куна
БЕРИКЕТ — плод, род
БЕЋАР — момак; нежења
БЕЋАРИН — в. бећар
БИЉОШЕ — омађија биљем
БИМБАШИЈА — мајор
БИНЏИЈА — коњаник
БИР — један
БЛАСКАШЕ — сијаше
БОЈЛЕЧЕ — дугачак прслук од танког платна испуњен памуком
БОРИНА — луч
БУЛБУЛ — славуј
БУЛУТКА — буљина
БУЉУК — чета војске; веће стадо
БУЉУБАША — заповедник буљука; капетан
БУРМАЛИЈА — прстен у облику завртња
ВАКЛО — са гаравом губицом (јагње)
ВЕДН’К — одмах
ВЕЛИГДЕН — Ускрс
ВЛАЈИНА — девојка
ВОЈНО — муж; драган
ВРВЕЛА — пролазила
ГАВАЗ — стражар; пандур
ГАЈЛЕ — брига
ГАЈРЕТ — ревност; хајде напред
ГАРИНА — место где је запаљена шума
ГИЏА — чокот, винова лоза
ГЛУМА — граја
ГОЛЕМИ БОЛЕС — туберкулоза
ГОЛЕМЏИЈА — онај који се прави важан
ГОНЏЕ ЂУЛИ — руже у пупољку
ГОЧ — бубањ
ГОЧЕВЈИ — бубњеви
ГУГЛА — капуљача од сукна
ДАГЛИЈА — врста старинске пушке
ДАЈМА — увек
ДВОРИ — дворишта
ДЗ’МНЕВ — одјекују
ДЕКА — куда; где
ДЕЛИБАША — најбољи јунак; заповедник једног одреда јунака
ДЕЛИЈА — јунак; наочит човек
ДЕРВЕН — клисура, теснац
ДИМИСКИЈА — сабља кована у Дамаску
ДОДА — старија сестра
ДОРИЈА — коњ црвеносмеђе длаке
ДОРИЧЕ — коњић црвеносмеђе длаке
ДРАГОМАНИН — посредник, закупац радне снаге; човек који је крајем XIX века из Пчиње одводио девојке у кумановски крај да би желе на беговским њивама
ДРЕМКА — поспаност; сан
ДРУШКА — другарица
ДУКАЧЕ — мали златник
ДУНЂЕР — грађевинар
ДУР — до; док
ДУРИ — до; чак
ДУШИНА — загушљивост
ЂУВЕЗ — затвореноцрвена боја
ЂУЗЕЛ — леп
ЂУЗЕЛИЈА — лепотан
ЂУЛ — ружа
ЂУМРУК — царина; такса за пролаз
ЕГА — да би
ЕЛИ — или
ЕФЕНДИЈА — господин
ЖЕГРА — палица за јарам
ЖЕЉКА — корњача
ЖЕРОВ — ждрал
ЗАБИТЛ’К — постојбина; место живљења; управно подручје
З’ЛВА — заова
ЗГОВОР — веридба
ЗГОВОРЏИЈА — просилац
ЗГОДИ СЕ — деси се
ЗЕРЕМ — зар
ЗИНДАН — тамница
ЗУЛУМ — насиље
ИБРИШИМ — свилен конац
ИЗМЕТА — испружа
ИЗМИЋАРКА — слушкиња
ИЊЕ — друге
ИСКУБА — ишчупа
ИСТРОВИЛА — настрадала; изгубила се
ИЧ — нимало
ЈАШМАК — бела копрена којом су се подбрађивале муслиманке; повезача за главу
ЈЕРГЕН — момак
ЈЕРГЕНУЈЕШ — момкујеш
ЈУЗБАШИЈА — капетан
КАВАЛ — врста народног дувачког инструмента, свирала
КАВАР — в. кавал
КАВДАРИНКА — кошница; ведро од плеха
КАВОР — в. кавал
КАВРАЛА — врста свилене мараме
КАДИЈА — судија
КАЛНИ — блатњави
КАМЏИЈА — бич
КАРАФИЉКА — сребром окована и украшена пушка
КАРАКОНЏУЛА — вештица, црни ноћни демон
КАРТА — чутура
КАСТРОЧИНА — гвоздена алатка за прављење дуга
КАШКА — прља
КАТИЛ — лош човек
КАФЕР — в. кавал
КАЧАК — одметник од власти
КЕДЕР — брига
КИРИЈА — закупнина
КЛЕТ — посебна просторија у згради; мања помоћна зграда
КЛЕЧАТИЦА — змија отровница
КНОЋИ — вечерас
КОДЕ — код
КОКОНА — лутка
КОЛИЈА — долама од танког сукна опшивена гајтаном
КОЛЦЕ — венчић цвећа
КОЛЧАК — закрпа на коленима чакшира
КОМИН — димњак
КОНАК — преноћшнте
КОНДУРЕ — ципеле
КОПАН — батак од живине
КОЏА — много
КОШАРА — стаја за стоку; мања зграда у дворишту за становање
КРА — код
КРАЧИЦА — болест јетре
КРУПА — стомачна болест; кад дете преједе
КУЗУМ — јагње
КУЈУНЏИЈА — занатлија који израђује уметничке придмете од злата и сребра
КУНДРЕ — ципеле
КУРБАН — ритуална жртва
КУРТАЛИШЕ — ослободи се
КУСИ — кратки
КУТЛИ УСТА — округла и лепа уста
КУШАЧЕ — појас; вунена марама којом се жене повезују
Л’ШТЕЈЕ — сија
ЛЕЛЕЈЕ — подрхтава; покреће се
ЛЕЛЕЈКА — љуљашка
ЛЕКАРИМА — жена лекар
ЛИЧАН — леп
ЛИША — кожно обољење
ЛОЈЗЕ — виноград
ЛОНЏА — место где се седи, разговара, већа и пије
ЉИЉАК — јоргован
МЕРАК — воља; жудња
МЕРАКЛИЈА — онај који у нечему ужива
МЕТКА — пчела
МЕЏУДИЈА — новац кован у доба турског султана Абдул-Меџида (1839—1861)
МЕШИНА — стомак
МИЛНО — нежно
МИРЏАНЕ — корал
МОРАВ — тамномодар
МУМУРУЗ — кукуруз
МУРДАЧИНА — прљавко
НАЋУЗЛИ СЕ — дотерај се, улепшај се
НАЈУБАВО — најлепше
НАКАРАВ — натерају, утерају
НАМЕТКА — болест од које очи много сузе
НАРУСИШЕ — натрунише
НИЗАМ — регуларна војска у Турској, установљена 1826. године
ОБЛАГА — опклада
ОБЛАГАТО — в. опклада
ОДРОЧИМ — ослободим од урока
ОДРОЧИЦА — она која ослобађа од урока
ОЈДАМ — одем
ОПАШАРКА — девојка на крају кола
ОРИ — мори
ОСЛУ — болест од које треба да се нешто појави на телу
ПАНИЦА — земљана посуда
ПЕЛИВАН — артист; јунак
ПЕКУЛИЈА — змија отровница
ПЕМБЕЛИЈА — сукња ружичаете боје
ПЕРВАЗ — врста вуте (вунене сукње) у Пчињи
ПЕРЕСТА — пегава
ПЕРУШТАЦ — болест од које се људима гули кожа
ПИШМАН (бити) — покајати се
ПОЗА — иза
ПОМ’СТИЛИ — обојили
ПОРУГАНА — избрукана
ПОРТА — вратнице
ПОСТАТ — површина њиве коју жетеоци жању у једном захвату
ПОСТУ — в. постат
ПОСТАЏИЈА — жетелац на челу постата
ПОСТАЏИКА — жетелица на челу постата
ПОТИКА СЕ — изгуби се
ПРЕРИПИЛА — прескочила
ПРЕФРЉИ — пребаци
ПРЕЧЕК — дочек
ПРИГРНАЛИ — загрлили
ПРИГРУБА — ружна
ПРИЛЕГА — пристаје, лепо стоји
ПРОМЕНИЛО СЕ — обукло нове хаљине
ПРОТНЕ — провуче
ПРЧИ СЕ — прави се важан
РАБАЏИЈА — превозник стоком
РАЗМИРСТВО — сукоб; рат
РАМНА (снага) — витко (тело)
РАСПУЦАЈ СЕ — расцветај се
РДОВ — буре; каца
РИПИ — скочи
САБАЈЛЕ — ујутру
САЛТЕ — само
САРАЈ — дворац
САРДИСАНА — опкољена
СВЕДНА СЕ — сагну се
СВЕТУВАЛА — саветовала
СЕВДАХ — љубавна чежња
СЕИЗ — коњушар
СЕИР — подсмех
СЕИРЏИКА — она која се подсмева другоме
СЕЈБИЈА (САЈБИЈА) — власних, господар
СЕЈМЕН — стражар; војник јаничарског рода
СЕКАВИНА — бол у пределу главе
СЕРМА — болест костију
СИЛАВ — оружје
СИНЏИР — ланац
СКРАСИ СЕ — смири се
СЛУПКА — грана
СНАГА — тело
СОПАЗИ — спази
СПАИЈА — велепоседник (у Турској)
СРМАВО — од сребрене жице
СРМЕНО — в. срмаво
СТРЕВИЛА — погодила
СТРИЖИ — шишај
СТРУГА — место у трли где се музу овце
СУГЛЕДА — спази
СУРИЈА — велико стадо или крдо стоке
ТАВРА — гиздавост; понос
ТАВРИ СЕ — гизда се, дотерује се; поноси се
ТАЛАТИН — врста меке коже
ТАНАЦ — отворено коло
ТАНЧОВОЂА — она која води коло
ТЕВАБИЈА — стражар; пандур
ТЕКМЕНЏИЈА — просилац
ТЕРАЕЧЕ — мали јеж
ТЕРЗИЈА — кројач одела од сукна
ТЕСКЕРА — потврда
ТОКМАК — маљ; дебео колац
ТОСКА — дугачка кошуља беле боје
ТРОПА — лупа
ТРОШКА — мрвица од хлеба
ТУЛБЕН — фино танко платно
ТУЛБЕНЧЕ — марама од финог танког платна
ТУПАН — врста бубња
ЋЕМЕР — појас у којем се носи новац
ЋОШАК — кут
УБАВА — лепа
УБАВИЊА — лепота
УИЛНЕЈ1А — постала тужна
УПЛА — преплашеност
УРОЧИЦА — нечиста сила која доноси зло човеку
УСОВ — натприродно биће, изазива гнојенице
УСКРЦИ — парчићи
УТЕПАЛА — убила
ФАЛЏИЈА — хвалисавац
ФЕРМАН — царска заповест; дугачко писмо
ФЕРМЕНЕ — врста прслука (не закопчава се)
ФЕШЧЕ — фесић, црвена купаста капа с кићанком
ФИЛДИЈА (чаша) — од слонове кости
ФИЛЏАН — шољица
ФУРЊА — пекара
ФУСТАН — сукња
ЦЕРМА — в. серма
ЦРВИЛО — црвенило
ЧАД’Р — кишобран; шатор
ЧАЈЧЕ — мала троугласта повезача
ЧЕД’Р — в. чад’р
ЧИВЛ’К — феудални посед (у Турској)
ЧИФТ—ПИШТОЉИ — два пиштоља
ЧОЈБАШИЈА — сеоски старешина
ЧОРБАЏИЈА — богаташ
ЧУМА — колера
ЧУРЉИВ — димљив
ЏАНАМ — душо моја
ЏЕЛЕП — трговац стоком; богат сточар
ЏЕЛЕПКА — џелепова жена
ШАМИЈА — повезача
ШЕГА — пошалица
ШЕРЕТЛИЈА — лукавац
ШИШАНЕ — врста дугачке пушке у које унутрашњи део цеви има шест пруга
ШТУКНЕ — нестане, изгуби се
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 337-341.