При постању

При постању
Писац: Милорад Митровић

* * *

При постању

   Кад сам некад пошô у свет овај бели
На раскршћу стадох, где се судба дели.

   Као вечност сêда, безбрижно и немо,
Ту је Усуд силни на троношцу дремô.

   „У живот се крећем", ја му тихо реко',
„Упути ме, старче, на поприште неко."

   Старац диже веђе, што му очи крију:
„Два се пута, сине, испред тебе вију.

   Да ли волиш поћи заблуди и лажи,
Ил' сазнања мету твоја душа тражи?"

   Склопио сам руке па му рекох тада:
„Упути ме, старче, где сазнање влада."

   „Ти сазнање тражиш? То су тешки пути"
И Усудов поглед поче да се мути.

   Затим јекну горко, затим главом ману
И показа руком, на коју ћу страну.

   И ја одох даље, а старац је плакô:
„Многи је се смртник преварио тако."

Извор

Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 7-8

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.