Прехвала/43

Прехвала
Писац: Јован Суботић
СЕДМИ ПРИЗОР

СЕДМИ ПРИЗОР
Краљ као ловац дође.

КРАЉ:
На ову је страну отрчао.
Куд јо мого? Тамо?... Тамо није!
Ил’ овамо? (Опази Прехвалу.)
Ко то ту почива?
(Полагано приступи.)
Ох да чудне красоте на свету!
(Наслони се на копље и гледи је.)
Дивна лика, чудесне милине!
(Задуби се у гледање.)
Глед’о бих је целога живота.
Чија ли је? да л’ је јоште дева?
Та дева је, дева бити мора,
Не могу је туђом помислити.
(Гледи је.)
Што је дуже гледим, све то већма
Нестаје ми срдца из недара.
Какве су то чини ил’ манђије?
Поглед један за њу ме привеза
Да се од ње разстати не могу.
ПИЈЕНА (на страни за кулисама):
А где ти је сестра?
МИЛЕНА (исто тамо):
Ту пред тобом.
ПИЈЕНА (јошт из кулисама):
У гори сам ловце опазио,
Зови отца, а ја идем к њојзи
Да не буде сама...

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.