Предговор збирци од 1869
| Предговор збирци од 1869 Писац: Јован Грчић Миленко |
С књигом овом излазим први пут пред српску
публику и критику; у колико прву поштујем, у
толико другу уважавам, и у толико ми је нужна.
Нужда та поглавити је мотив што ове песме пуштам
у свет. Певајући своје песме, нисам се стидео, ни
плашпо себе самога, — не плашим се ни јавности;
нисам загонетао себи самоме, — не загонетам ни
другима. У добу данашњем, у коме се песме нерадо
читају, ускратиће се и овим песмама многа »добро
дошлица«, али шта бих?... Нашу читајућу публику
измучише стихотворци до зла Бога; ко то не при-
знаје, не признаје истину! »Измишљени осе-
ћаји«, »страшне слике« и »чедна aчeњa« — carmina
non prius audita — тако се већ одомаћише у нас,
т.ј. у наших песника, да се у певању, у место на-
претка, назадак одомаћио... И ово ко не признаје,
не признаје истину. Ако сам и ја својим незнатним
јавним радом к томе злу што допринео, то ово
књигом желим да постигнем то: да се отресем тога
зла... Тој вољи бар нема замерке, и та је воља та-
кође један поглавит мотив што ову књигу издајем.
О самој књизи оволико: песме сам разделио
на шест одсека, како ми је разноврсност мога пе-
вања допустила; само један одсек није у овој свесци
свршен — »Пламенови«. Већу половину песама ових
штампаћу у другој књизи песама са преводом »Фри-
ћофове скаске« и разним другим преводима из стра-
них литература.
У својим патриотским песмама, које врломе
патриоти дpy Св. Милетићу посвећујем, нисам бирао
»громопуцателне« изразе и »пршталице« у подви-
цима, да их што патриотскије окитим; а у простим
песмама — чувао сам простоту, као непомириви
непријатељ такозваном »високом, неразумљивом
певању«.
У колико ми је овом приликом испало за руком
приближење к животу и природи — тој јединој цељи
нужнога певања — то остављам свесној и увиђавној
критици на пресуду; али никако не онима који
још у принципу (???) презиру свако певање.
На крају да речем да је ова књига преходница
мога осталога рада, који ће такође скоро да угледа
света. Ја не иштем да ми ова књига прокрчи пута
и другима; али скромно желим да им бар не пречи
— да и оне срећу покушају...
У Бечу, на Преображење, 1869.
Јован Грчић-Миленко.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 59-60
|