Везак везла на граду ђевојка,
Ваљаду јој руке Сарајева,
Б'јело грло града Дубровника,
Сва ђевојка града Цариграда.
Ту пролази момче нежењено, 5
Од јада га забољела глава,
Па он оде двору бијеломе,
На вратим' га сусретала мајка:
„Што је сине? врло добро моје!
„Ал' је болест од јашиковања? 10
„Али болест од Бога послана?“
„Прођи ми се, моја мила мајко!
„Није болест од Бога послана,
„Већ је болест од јашиковања,
„Јер ја виђох на граду ђевојку, 15
„Ђено везе по ђерђеву платно,
„Љепоте јој у свијету нема;
„Па ме љуто забољела глава.“
Мајка сину тихо проговара:
„О мој сине, врло добро моје! 20
„Ти узимљи бурме и прстење,
„И узимљи гроша и дуката,
„Па просипљи са града ђевојци,
„Ако буде прошена ђевојка,
„Покупиће гроше и дукате; 25
„Ак' не буде прошена ђевојка,
„Хоће купит' бурме и прстење.“
Па он узе бурме и прстење,
Те просипље под градом ђевојци,
По његовој диван кабаници, 30
И просипље гроше и дукате.
Ал' да видиш лијепе ђевојке!
Загрнула скуте и рукаве,
Па ми купи бурме и прстење.
Кад то виђе момче нежењено, 35
Узе драгу за бијелу руку,
Одведе је себе за љубовцу.
Кад је тако, са срећом им било!
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 166-167.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 372-373.
