Зарекох се и зафалих
Ја добар јунак,
Да ја не ћу никад поћи
Ђевојци пред двор.
Бог наведе, коњ нанесе 5
Баш драгој пред двор,
Кад ђевојка руже бере
У свој пеливој,
И назвах јој; "Божја помоћ,
"Драга и мила!" 10
Она мене одговара:
"Добар незнани!"
Расрдих се и наљутих,
Рекох ђевојци:
"Не знала те мајка твоја! 15
"Како ме не знаш?
"Камо они златни прстен.
"Што ти даровах?
"Камо они слатки цјелов.
"Што ти некад дах?" 20
Погледала на рукама,
Насмјенула се,
Пак притрча брже к мене.
Триш ме цјелова,
Дарова ми киту цвјећа, 25
Стави у њвдра,
И рече ми: "Држ' мириши
"На мјесто мене."
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 439.
